Budi moj spas

Znacis mi

Odmahnem glavom.

"Nema veze, uzivaj ti. Vidim da se lepo provodis", nasmesim se.

Nasloni se na mene i ispreplice nam prste. Baci pogled na moj sat koji se nalazio na zglobu.
"Mozemo da krenemo polako. Ionako je vec poprilicno kasno", promrmlja.

Ustanem sa stolice.
"Ljudi mi vas napustamo, vidimo se. Nikolase dodji do moje kancelarije sutra", uputim mu jedan od onih pogleda koje samo nas dvojica razumemo.

Klimne glavom. Nakon sto se pozdravimo sa njima nas dvoje se zaputimo ka kolima. Andrea se smesti na suvozacevo mesto i prebaci moj sako preko sebe.

"Ukljucicu grejanje", izgovorim dok podesavam temperaturu.

"Ne moras, ovako mi je lepse", kaze te se nasloni na prozor i zatvori oci.

"Ako se uspavas prebacicu te samo u krevet"

Zacujem njen kikot te se zbunim.
"Uvek mi to kazes"

"Pa moram da brinem o tebi", nasmesim se te je poljubim na blic jer vozim.

Ceo put je bila tiha. Par puta sam pomislio da se uspavala, ali nije. Poluzatvorenih ociju bi me povremeno posmatrala, a zatim skretala pogled na put ispred nas. Ubrzo smo stigli kuci. Umorno zevne, te krene prema svojoj sobi kada je povucem za ruku.

"Mislio sam da cemo spavati zajedno", izgovorim dok je privlacim u zagrljaj.

Nasmesi se.
"Idem samo da se presvucem", pospano promrmlja te ode u sobu.

Presvucem se i ja na brzaka te legnem na krevet. Ubrzo mi se pridruzi i ona. Ugasi svetlo i upali lampu koja se nalazila na nocnom stocicu. Stidljivo se scucuri pored mene i stavi glavu na moje grudi.

"Kako ti je glava?", upita dok prstima crta zamisljene linije po mom stomaku. To me je tako smirivalo.

"Bolje je, ne brini", kazem.
"Spavaj sada Dea, umorna si", dodam dok je ceskam po ledjima.

Volela je to ceskanje, tako bi najlakse zaspala .

Ona odmahne glavom.
"Imas li neki problem na poslu?", nastavi sa ispitivanjem.

Zbunim se.
"Odakle ti to?"

Sve vreme smo tiho razgovarali u polumraku.

Slegne ramenima.
"Ne znam, pitam samo. Meni mozes sve da kazes", promrmlja zamisljeno te me pomazi po obrazu.

"Znam to, divna si", kazem te se okrenem ka njoj i privucem je u strastven poljubac. Ljubio sam je polako i zeljno, zeleo sam da zna sve sto osecam prema njoj.
Sanjivo je uzvracala poljupce povremeno se smešeći.

Zavucem ruku ispod njene majice te kada predjem prstima duz njene kicme primetim kako se cela najezila.

"Hm ovo nije od hladnoce", nasalim se.

"Mateo.", ljutito me prekori i samim tim nasmeje jos vise.

Prebacim usne sa njenog lica na vrat i pocnem je ljubiti. Zavukla je ruke u moju kosu i jos vise me privlacila sebi. Nekontrolisani izdah se otme iz njenog grla kada ukljucim i jezik. Blago se promeskolji ispod mene sto me isprovocira jos vise te joj ostavim jedan agresivniji poljubac.

"Mateo prekini", promrmlja te se nasmejes.

"Uzivas u ovome, priznaj", izgovorim kada ostavim jos par neznih sitnih poljubaca te se sklonim sa nje i legnem pored.

Polumrak je  vladao u sobi, ali to me nije sprecavalo da vidim njene crvene obraze.

"Mnogo si slatka kad se postidis", namerno kazem te ona prebaci svoj pogled na mene.

"Boli te glava pa ne vidis dobro. Spavaj!", kaze te zatvori oci.

Nasmejem se te je obgrlim rukama i privucem blize sebi.

"Lepo spavaj Dea. Mnogo mi znacis", sapnem tiho te je poljubim u obraz.

Nasmesi se.
"I ti meni Mateo, lepo spavaj", promrmlja dok namesta svoju glavicu na moje grudi i pribija se uz mene.

Ceskao sam je dok nije zaspala. Bacim pogled na nju te zapazim kako mirno spava, poput nekog andjela. Ne znam kako, ali znam da moram da je zastitim po svaku cenu. Od Borisa, od svih. Napokon je pocela da se navikava na mir i srecu da bi joj sada to neko oduzeo i unistio.

Nezno prodjem prstima kroz njenu kosu te posle nekog vremena i ja utonem u san.