Astronomija fascinira ljude, ali nema svako vremena da mnogo istražuje o tome, zato sam ja tu da istražim sve što vas zanima i da u najkraćim i najjednostavnijim crtama objasnim najzanimljivije i najkompleksnije tajne svemira.☆
U prošlom poglavlju sam pisala o tome zašto možemo videti samo jedno mesečevo lice. U ovom poglavlju će biti reči o drugoj [takozvanoj mračnoj] strani Meseca.
Naravno, mračna se zove iz prostog razloga-jer je mi ne možemo videti. Medjutim, mit je da ta strana ne dobija svetlost i da je uvek u mraku. Zapravo dobija svetlosti isto koliko i vidljiva strana. Svaki deo Meseca ima i dan i noć u intervalu od 15 dana.
Na bližoj strani su uočena mora ohladjene lave kojih skoro pa i nema na daljoj strani. [Zbog spomenutih mora magme bliža strana reflektuje manje svetla.]
Umesto mora, tamna strana je prepuna kratera za koje se smatra da su njeni ožiljci, formirani u prvih nekoliko stotina miliona Mesečevog života. Naučnici misle da je kora ove strane deblja upravo zbog broja kratera.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Sovjetski savez je davao ruske nazive kraterima, pa tako imamo Moskovsko more, Gagarina, Ciolkovskog...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Krater Gagarin
Krateri su uglavnom dobijali imena po poznatim, uticajnim ličnostima pa se tako na Mesecu nalaze i Arhimed, Aleksandar Veliki, Avogadro, Bel, Bernuli, Polo, Njutn...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Krater Arhimed
7.10.1959. prvi put je fotografisana tamna strana Meseca.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
