1 DEO

181 17 7
                                    

Petog dana svoje posete imala sam nekog progresa, nasla sam coveka koji kaze da moze da mi pomogne i trebala sam da imam sastanak sa njim. Nasli smo se u resotranu, a onda je sve postalo cudno.

"Gospodjice znate da nista nije besplatno"- govorio je uz pokvareni osmeh

"Znam, spremna sam da dam veliku kolicinu novca ako ovo sredimo"

"Novac nije uvek resenje"- rekao je pre nego je oblizao usne

A onda me je odmerio koliko je mogao jer smo sedeli. Utom trenutku mi je sve bilo preko glave i samo sam izasla iz restorana. A onda sam krenula da trcim bila mi potrebna voda. Htela sam da otrci i osetim morski vazduh, najvise jer je ovde bilo dosta hladnije nego na ostrvu. Ali nisam gledala dovoljno pazljivo i udarila sam u nekoga. Pala sam nazad i svi papiri su se rasuli po podu. Dok sam mogla da shvatim sta se desilo mladic u kojeg sam udarila je vec pokupio nekoliko njih. Pocela sam da ih skupljam ubrzano, a onda shvatila da on gleda u jedan odredjeni.

"Nar"- nasmeje se kao malo dete- "Posedujete plantazu nara"- pogleda u mene i nasmeje se jos sire

"Da"- odgovorim zbunjeno

"Neverovatno, obozavam nar"- nisam znala da je moguce da se nasmeje jos sire

"Uskoro i ne vise"- odgovorim jer sam i dalje pod utiskom coveka iz restorana

"Zasto?"- upita pruzajuci mi ruku da ustanem jer smo pokupili sve papire

"Neko je resilo da unisti cele nase plantaze da bi mogao da podigne hotele"- odgovorim besno

"To je uzasno. Da li postoji mogucnost da vam pomognem na neki nacin?"

"Preko kreveta pretpostaljvam"- baz da sam to htela obrusila sam se i na njega

"Sta?"- pogleda me zbunjeno

"Izvinite samo sam imala jedan neprijatan razlogovor ranije. Zivin na ostrvo koje se bavi samo uzgajanjem nara, ali je jedan covek dosai i resio da unisti sve to zajedno sa kucama ljudi koji zive na njemu. Jedan covek me je kontaktrijao i rekao da moze da mi pomogne ali je usloga umesto novca bila krevet"- odgovorim

"Svet je surov moram da ti priznam. Ali sam ja i vise nego spreman da ti pomognem koliko mogu. Naravno i ja zelim nesto za uzvrat"

"Novac?"

"Ne. Zelim nar. Rekao sam vam da obozavam da jedem nar, ako postoji mogucnost da pomognem rado cu. Za uzvrat ti ces mi doneti kilogram nara"

"Ako mi pomognes dva meseca cu ti slati svakog dan po 3 kilograma nara"- kazem ozbiljno

Nasmeje se jos jedom kao dete pa uzme papir i hemisku iz mojih ruku i krene da pise.

"Ocekujem te ovde sutra u 2"- kaze predajuci mi papir

"Da"- bilo je jedino sto sam stigla da kazem jer je vec nastavio dalje sada brzim korakom

A onda usao u auto koji je bio parkiran pored puta, i to kakav auto. Nama na ostrvo auta su suvina, tako da ih i nemamo. Ovde ih ima koliko god zelis, pa cak i ja koja pojam nema o njima mogu bez problema da kazem da je to jedan od najboljih.

Prebacim pogled na papir i nekako mi se rukopis ucini poznatim ali ga samo ostavim u fasciklu i krenem nazad ka hotelu.

"Kako je bilo danas?"- pita me Tony

"Dobro"- ne zelim da mu kazem sta se desilo u restoranu- "Covek iz restorana se nije pojavio"

"Kako je onda to dobro?"

"Pronasla sam novu osobu koja kaze da postoji mogucnost da mi pomogne"

"Lucija to mi zvucui previse sumnjivo. Gde si ga upoznala?"

STRANAC - U velikom graduDonde viven las historias. Descúbrelo ahora