STRANAC - U velikom gradu

14 DEO

Ujutru smo doruckovali i odmah otisli na moju plantazu. Bili smo sami pa se sve zavrsilo kao i obicno, Dante se setao po plantazi bez majce svo dok nismo zavrsili.

"Hajde vreme je za odmor"- kazem mu kada smo bili na polovinu plantaze

Sela sam u hlad ispod drevta i naslonila se na isto. Dante mi je predao nar kada je dosao do mene, a onda seo malo dalje od mene. To me je na pocetak zbunilo, sve dok se nije vratio nazad i legao glavom u moje krilo.

"Jesces nar lezeci?"- pitam

"Da ti cesme hraniti. Seti se da sam ja tebe hranio sinoc"

"Opasan si"- nasmejem se ali ipak pristanem na to

Ljustila sam nar i delila ga sa njim, spustajuci mu po zrno ili dva u usta, dok smo vremenom jela i sama. Ovaj trenutak je bio jako lep, i trajao je savrseno dugo

"I gde idemo sada?"- pita kada zavrsimo poslednji red

"Da li si gladan?"- pogledam u njega

"U redu sam Lucija. Gde idemo?"- pogleda me iskreno

"Hajde zamnom"- kazem uzimajuci malu korpu pa krenem ka groblju

Groblje ovog ostrva nalazilo se na samom vrhu ostrva. Sobzirom da je vulkan na vrhu kao presecena planina tako je groblje. Put jeste uzvise ali nije bilo toliko tesko stici tamo. Kada smo se priblizili groblju Dante je obukao svoju majcu, dok je korpu uzeo iz mojih ruku kada smo izasli sa moje plnantze.

Dosli smo do gorblja gde je na ulazu bilo dva nara koje niko nikada ne bere.

"Zasto?"- krene ali ga prekinem

"Njih ne beremo, oni pripadaju onima koji su na groblju"- odgovorim pa nastavim napred

Groblja ovde nisu bila kao u gradu na kopnu, bila su ravna i zelena. Ono sto ih je razlikovalo od zelene poljane bili su spomenici koji su se izdizali iz zemlje. Pored trave bilo je prisutno i cvece, ali je uvek zelenilo preovladavalo.

Kada dodjem do groba roditelja nasmejem se.

"Dugo se nismo videli. Zelim da vas upoznam sa nekime. Tata, mama ovo je Dante"- obratim se grobovima pa se okrenem ka Danteu

"Drago mi je. Ja sam Dante"- obrati im se i on

Uzmem korpu iz njegovih ruku, jedan nar otvorim i prosujem ga po celom grobu kao i kod njegove sestre dok ostala dva ostavim pored spomenika.

Sednem na travu pored, dok Dante prati moj postupak.

"Sada ces ti cuti njihovu pricu. Moj otac kroz porodicu ima kletvu da mogu imati samo jedno dete, takodje se u njegovoj prodici radjaju samo sinovi. Ali kada bi se sledeci sin rodio prethodni bi umreo. Moja majak je dosala sa ostrva, ime joj je bilo Natasa. Dosla je kao tursit na neko vreme ali je upoznala mog oca i zaljubila se. Svi kazu da su imali nesto posebno, a kada ovo ostrvo to kaze onda sigurno jeste bilo. Ja sam prva koja se u ovoj lozi rodila kao zenako dete. Majka se razbolela i umrla kada mi je bilo 2 godine. Otac je umro na isti dan pre pet godina. Voleli su se mnogo, otac je dosta patio za majkom. Kada je mogao dolazio bi ovde i pricao joj sve. Nekada bi me vodio sa njim, tako da sam mogla da ga slusam kako joj prica o svemu i gleda u spomenik sa tolikom kolicinom ljubavi da je nerealno. Kod dosta njih nisam videla toliku ljubav dok su bili zajedno, a ne ovako dovojeno"

Cutao je samnom, sve dok ja nisam bila takoja je odlucila da je vreme da se vratimo nazad.

"Siguran sam da se jesu voleli"- reko je Dante kada smo napustili groblje

Ali ja nisam imala snage da mu odgoovrim, tako da smo ponovo smao cutali do kuce od Tonya.

"Ne idemo nazad na brod?"