STRANAC - U velikom gradu

4 DEO

"Idi po svoje stvari sacekacu te ovde"

Klimnem glavom i odem do lifta. Stavri mi i nisu bili raspakovani, jer nisam ni imala vreme za to. Tako da sam samo pokupila neke sitnice i krenula nazad.

"Dobro vece, veceras napustam hotel"- krenem ali me recepcionar prekine

"Dobro vece, sve je sredjeno"

"Sredjeno?"

"Gotova?"- pita Dante iza mene

"Ti si platio?"- pogledam u njega

"Znaci jesi. Idemo"

Frknem, ali ipak krenem za njim. Kada udjemo u auto okrenem se ka njemu.

"Koliko si platio?"

Nisam dobila odgovor sto me je samo jos vise iznervirao.

"Dante molim te za pomoc u pravu si. Ali to ne znaci da nisam sposobna ni za sta. Priznajem sada sam nemocna u odnosti na coveka koji je dosao da kupi nase ostvo, ali i dalje imam svoj ponos. Ako ovo radis samo da bi ti bio taj koji ce posle ovoga dobiti ostvo varas se i mozes slobodno da ovde zaustavis auto. Nacicu cu drugi nacin. Dani mi isticu i nemam vreme za trosenje. Ostrvo osvisi o meni kao svi ti ljudi koji zive na njemu. Ozibljna sam kada kazem da cu uraditi sve sto je potrebno, pa cak i ako moram zauvek da ostanem ovde i nikada se ne vratim na ostrvo"

Naglo se zaustavio srecuci sa puta i prebacio pogled na mene.

"Rekao sam ti da ne mozes ovde da kazes da ces uraditi sve jer ljudi to sve shvataju bukvalno i mozes da zavrsis na razlicita mesta. Znam da ti meni ne verujes ali sam ozbiljan i spreman sam da ti pomognem. Ne planiram da ti oduzmem ostvrno, niti tebe odojim od njega. Ovo radim da bi ti shvatila da sam spreman da se iskupim za sve sto sam uradio dok sam bio na ostrvu. Dok sam bio tamo mesec dana sam jeo na tvoj racun, previse puta si spremala rucak za oboje, dok sam mogao da jedem nar koliko sam hteo i nikada mi nisi rekla ni rec o tome. Tada sam ja bio stranac na plantazi nara, trenutko ti si stranac u ovom gradu. Tako da je sada moj red da ja sredim tvoje probleme, a tvoj da zivis na mom racunu. Sada idemo kuci kod, dva dana ces se upoznati sa gradom sa Jamesom dok ja imam neki posao oko firme. Nakon toga u roku od 8 dana sredicu sve sto mogu, cak i ono sto ne mogu, ostrvo ce ostati tvoje"- gledao me je u oci svo vreme dok je govorio, a onda se okrenuo kada je zavrsio i krenuo da vozi dalje

Nisam znala sta da kazem, samo sam sedela i vozila se u tisini. Grad je bio veliki, nase ostrvo bilo je u potpunosti nista za ovaj grad. Gledala sam kako se svetla grada smenjuju, sa vremena na vreme i mesaju a onda smo usli u parking zgrade koja je bila ogromna. Cak je i vila bila mala kada se uporedi sa ovom zgradom, a vila strvano nije mala, nimalo mala. Ima cetrir sprata, dok ova zgrada ima mnogo vise, kao i povrsinu od 1000 metara kvadratnih, mislim da zgrada ima malo manje od toga mada me ne bi cudilo ni da i ona ima toliko.

Izasli smo u tisini i krenuli ka lifru koji nas je odveo na poslednji sprat, cak je morao da ukuca sifru da bi lift krenuo ka njemu. A onda su se vrata lifta sledeceg puta otvorila direktno u stan.

"Da, da znam da vise volis mog ujaka od mene, slobodna si da odes kod njega"- cujem kako James govori pomalo nadureno

Pogledam u Dantea koji gleda pomalo namrsteno. Nije me valjda doveo u stan gde zivi da zenom, verenicmo ili sta mu je vec. A jos manje da ja nisam ni razmislila vec samo dosla ovde kao poslednji idiot.

"Bella"- progovori Dante a onda se cuju koraci

Iako moram da prizanm da su ti koraci bili pomalo cudni, bio je kao da neko trci po stanu.

Ispalo je da sam bila u pravu i da to zapravo jeste bio trcanje, ogroman pas je dosao do nas i skocio na Dantea. Ocekivala sam da ce da padne ali se on nije ni pomakao.