STRANAC - U velikom gradu

9 DEO

"Posalji hilikopter za gasenje pozara na ostrvo nara odmah"- a onda spustio telefon i pogledao u mene- "Sredio sam to. Nece se prosiriti dalje"

"Hvala vam"- kaze osmah ali panika nije napustila moje telo

"Smiri se Lucija sve ce biti u redu"- pokusa da me smiri Dante

"Jedina slika sa majkom i ocem je u kucu"- kazem panicno

Dante me je povukao sebi i izveo napolje. James je takodje ubrzo dosao, pa smo i krenuli kuci, ali ja nikako nisam mogla da se smirim.

Sve dok moj telefon nije ponovo poceo da zvoni.

"Tony"- viknem u slusalicu cim se javim

"Lucija sve je u redu"

"Kako to mislis?"- pitam zbunjeno

"Nije izgorela cela kuca, vatra nije ni dosla do tvoje sobe.Izgoreo je samo prvi sprat, odnekud se pojavio hilikopter koji je ugasio pozar"

"Da li je vasa kuca u redu?"

"Da, sve je u redu. Da li si ti tamo dobro?"

"Jesam. Slusaj sutra dolazim nazad na ostrvo pa cemo resiti sve"

"Dobro. Nemoj da se brines previse"

"Tony da li je stvarno sve u redu?"

"Jeste. Obecavam"

"Dobro. Laku noc"

"Laku noc"

Kada sam cula da je sve u redu samo sam se bacila nazad na krevet.

"Sve u redu?"- pitao je Dante koji je usao sa casom vode

"Da"- odgovorim uz osmeh- "Vatra je zahvatila samo pri sprat, tako da mi je slika sigurna"- odgovorim

"Dobro je"- kaze kada spusti vodu na stolcic pored i sedne na krevet

"Trebala bi da odmoris, sutra cemo rano da krenemo nazad"

"Nisam znala da cemo ici velikom brodom. Mislela sam da ce vracamo sa Jeryem"

"Moramo da nadmasimo tvog kupca. Ivan ce sigruno doci sa jednako velikim brodom kada se on pojavi. Tako da ce sve biti u redu"

Klimnem glavom koliko je to moguce sobzirom da lezim.

"Dante"- uhvatim ga za ruku

"Da?"

Okrene se ka meni i pogleda me u oci. Glavom mi prodje najmanje 100 misli ali samo jedna pobedi. Povucem ga da legne na krevet pored mene pa ubacim glavu u njegove grudi.

"Dante hvala ti. Ne zasluzujem da mi pomazes. Hvala ti, ne znam kako da ti se oduzim"- govorim u njegove grudi

Ocekivala sam da ce se pomeriti ali do toga nije doslo. Samo je odavio ruke oko mene i privukao me jos blize sebi.

"U redu je. Zaboravi to. Ne durugjes mi nista, radim ovo jer zelim. Onih mesec dana kada smo bili prijatelji nazad na ostrvu bili su mi najboljih mesec dana u zivotu. Imao sam osobu koja je bila realna samnom i nije trazila nista od mene, prosto je bila tu. Bilo je to lepih mesec dana cak iako sam morao da radim"- sada on govori u moju kosu

"Mozes li da ostanes ovako?"

"Da"- odgovori odmah

Nakon toga smao cutali a ubrzo sam i zaspala. Ne znam kako je bilo sa Danteom.

Ujutru sam se probudila prva. Sada nisam bila u potpunosti u njegoovm zagrljaju vec je vise on bio u mom zagrljaju.

Polako ustanem da ga ne bih probudila i predjem u dnevnu gde krenem da spremam dorucak.