STRANAC - U velikom gradu

KRAJ

Sledece jutro je osvanulo malo drugacije, nisu me probudili ptice vec Dante koji je bukvalno uleteo u moju sobu kao oluja.

"Lucija"

Dok sam se ja osvestila gde se nalazim, ko sam i sta. Dante je vec sedeo na krevet pored moje glave i izgledao kao da ce svakog trenutka da zapocne treci svetski rat.

"Sta se desava?"

"Hajde polazi moramo da idemo na pristaniste, nesto se desava. Nikalus sprema nesto"- govori ubrzano tresuci mi ramena

"Cekaj bre. Ne razumem te"

"Dosao je jod jedan brod, teretni ovog puta i koliko sam shvatio doneo sa sobom sve potrebne masine"- kaze

Kada cujem rec masine sklonim prekrivac u istanem iz kreveta odmah trceci da se presvucem, samo uzmem prvo sto mi padne pod ruku i odmah se obudme pa se okrenem na ka vratima i krenem sa Danteom. A onda tek shvatim da sam se presvukla ispred njega, no to nije bilo previse bitno jer su isped kuce bili svi i cekali samo nas da bi krenuli ka plantazi.

Jos je bilo jako rano tako da je i dalje nebo tamno, nisam pogledala na sat ali pretpostavljam da bi sunce trebalo da izadje za nekih sat vremea. Ja sam trebala da se probudim za pola sata da bih spemila nesto od nara koji smo dobili juce.

Kada smo dosli na pristanistu je vec bilo nekoliko njih sa ostva, dok su ostali dek pristizali.

"Sta se desava ovde?"- pitam stajuci ispred Niklausa

"Nista, samo se spremam za pocetak ravoda koji podinju prvog"- odgovori nezainteresvoano

"Niko od nas nije rekao da ce odustati od ovog ostrva. Ovo je protivzakonito"

"Nije. Ne zaboravi da ste vi ti koji zivite na mom ostrvu, ponavljam na mom ostrvu"- cak i podigne papir ispred mene

Od velikog besa uzmem papri i samo ga pocepan, to je njega koliko vidim rasbesnelo dovoljno da krene rukom na mene. Nisam bila spremna i ocekivala sam da ce njegova ruka zavrsiti na mom obrazu ali to se nije deslo. Pre nego sto je njegova ruka zavrsila na mom obrazu bila je zaustavljena od druge ruke.

Okrenem se i ocekujem da ce to biti Dante ili cak Tony ali to nije ono sto se desilo ovde. To je bio Ivan, stajao je pored mene i drzao ruku Niklausa cvrsto.

"Da li si u redu?"- pogledao je u mene nezno

"Da"- odgovorim iskreno zbunjeno

Odakle on ovde? Kako?

"Nikalus"- okrenuo se ka njemu i sada je na njegovom licu bio samo neprijateljski pogled

"Gospodine Ivan zasto ste vi ovde?"- pita zbunjeno gledajuci u njega kao u svog boga

"Zabranjemo ni je da dodjem u poseti svoje sestricine?"- pita gledajuci ga sa visine

"Sestricine?"

"Da. Mene zanima sta ti radis ovde?"

"Ovo je ostrvo o kojem sam vam pricao. Zelim da podingnem ovde odmaraliste"- govori sigurno- "Nisam znao da imate sestricu, a ne da se nalazi na ovom ostrvu. Molim vas kazite mi koja devojka je ona, obezbedicu joj jednu od novih kuca na ostrvu"

Ivan ga pogleda i pusti njegovu ruku pa se vrati korak unazad i sada bude u ravan samnom, a spusti ruku na moje rame

"Prvo rekao si mi ostrvo na kojem ces da radis nema zitelja i da je to puto ostrvo koje ne pripada nikome zato sam ti dozvolio da ga kupis bez vecih problema. Drgo kako moja sestricina nije samo jos jedna zena na ovom ostrvu, ona je sestra moje jedine sestre po krvi tako da ona nije neko kome ces ti da obezbedis jednu kucu u kojoj ce ziveti. Da ne spomenem to sto si krenuo da joj udaris samar upravo"