8 DEO

166 18 19
                                    

Cutao je nekoliko trenutaka a onda se okrenuo ka meni. Videla sam da je zbunjen, znala sam i zasto je to. A onda je podigao ruku i obrisao mi suze uz osmeh.

"Zasto places?"

"Ispricas mi sve ovo, a onda me pitas zasto placem?"- odgovorim

A onda me neocekivano povuce u zagrljaj gde nastavim da placem jos malo pa se smirim.

"Hajde vreme je da se vratimo nazad, vreme je za rucak nakon toga idemo na proslavu"

Klimnem glavom i ustanem a onda se setim da smo jutros pokupili nar i da ga ima u autu. Kada smo se vratili uzela sam dva i krenula nazad.

"Gde ces?"

"Vracam se odmha. Imam poklon za Karlu"- dogovorim i krene nazad ka njenom grobu

Jedan nar otvorim rukama i sva zrna posujem po celom grobu, dok drugi ostavim premo spomeniku.

"Ako mi Dante dozvoli vodicu racuna o njemu i Jamesu. Sada idemo nazad na ostrvo kada se sve sredi donecu novu sadnicu i zasaditi je ovde da uvek imas svez nar"- kazem spomeniku pa se vratim nazad kod Dantea

On je obrisao suzu koja mu je isla niz lice kada me je video i nasmejao se kratko pokazujuci mi da udjem u atuo. Nisam hteo da ga pitam nista, jer i ja uvek placem kada posetim gob roditelja. Nazad smo volili uz tihu muziku i samo cutali.

"Hej gde ste vas dvoje?"- pitao je James cim smo usli u stan

Sobizrom da je Dante nosio sve kese nisam morala da se brinem vec samo dosla do Jamesa i zagrlila ga.

"Toliko sam ti nedostajao?"- pita nasmejano ali mi vrati zagrljaj

"Jesi"- odgovorim stezuci ga jace

Sta samo njih dvojica preziveli. Gradovi su stvarno uzasni i surovi.

"Hajde da jedemo"- prekine nas Dante koji je spustio hranu koju smo kupili nazad na sto

Seli smo i jeli, ali ne uz tisinu vec sam ja Jamesu objasnjavala kako ostrvo izgelda jer je bio previse zainteresovan.

Nakon toga smo se spremili i opet Danteovim autom otisli na proslavu.

Mesto gde se proslava odrzavala bilo je ogromno. Unutra je bilo previse ljudi, od svih ljudi koji su vec unutra znala sam nikolga. Stela je takodje bila ovde, samo sto je ona dosla sa nama. Priblizila sam se korak Danteu, dok je on prebacio ruku oko mog struka, dok je glavu spustio ka meni.

"Da li si dobro?"

"Ne, mislim da ne pripadam ovde"

"Mozes da pricas ispred celog sela, ali ne i da budes ovde?"

"Tamo sam odrasla i znam sve, ovde ne znam nikoga"

"Znas mene"

Pogledam u njega i tada nam lica budu jako blizu.

"Dante mislim da bih trebala da preskocim ovo"

"Slusaj ovde ces upoznati coveka sa kojim sam radio u mafiji i on ce nam obezbediti najboljeg advokata"- kaze

"To sto cu upoznati najjaceg mafijasa mi nimalo ne pomaze"- kazem sada na granici panike

Ne sklanjajuci ruku sa mog struka krenuo je negde, tako da sam i ja sa njim. Pa smo se ubrzo nasli u hodniku.

"Nisam znao da imas problema sa velikim brojem ljudi"- kaze kada stane ispred mene

"Nisa ni ja"- odgovorim dok mi je i dalje pomalo tesko da pricam

"Bolje?"

"Ne znam, imam osecaj da zalim da odem odavde"

"Shvatam te, ali ja moram da ostanem da bi sredili sve oko ostrva. Onda bi mozda ti mogla da se vratis sa Jamesom, ja cu samo srediti sve na brzinu a onda dolazim i ja?"

STRANAC - U velikom graduOù les histoires vivent. Découvrez maintenant