Chapter Seventeen | Zvono

53 7 4
                                    


Daeun's POV:

Izdahnula sam duboko i pozvonila na vrata.

Mami sam vec javila da izadje iz kuce sa Arin.

Doyoung:"Pa, dobro, zar ti nisam rekao milion puta da nosis kljuc sa sobom...Dahyun."

Zakopao se u mestu kada me je ugledao.

Daeun:"Ja sam, tata."

Gledao me je nemo par sekundi, a onda je krenuo da zatvori vrata.

Ja sam stavila ruku na vrata.

Daeun:"Nemoj, tata...Sve cu da ti objasnim."

Ostali smo par sekundi u tom polozaju, a onda je on samo usao unutra.

Zatvorila sam vrata i krenula za njim.

Gledala sam kucu u koju nisam bila toliko dugo vremena.
Sve je ostalo isto.

Stari ormari, tepisi, plocice.

Seo je na kauc i ja sam sela preko puta njega.

Nije gledao u mene.

Daeun:"Nisi me ocekivao danas. Razumljivo je, ali ne mogu vise da bezim od tebe. Sada se jako kajem jer sam te lagala, ali...Zvucace kao opravdanje, ali je stvarno tako. Morala sam da obezbedim Arin bolji zivot."

Doyoung:"Njoj je bila potrebna majka. Sve ove godine. Zar si se sad setila da dodjes?"

Daeun:"Sve cu ti reci. Ljutices se mozda jos vise, ali nema vise laganja. Ja sam sve ove godine bile u kontaktu sa mamom i Arin. Vidjale smo se svake nedelje. Udala sam se za tog coveka da bih postala nesto. Nikada ga nisam zavolela."

Ostao je u šoku.
Moglo se primetiti po njegovom izrazu lica.

Daeun:"Ja nisam zelela da ti znas. Ne ljuti se na mamu. Ona nije kriva. Samo je slusala sta joj ja kazem."

Doyoung:"Od kada to traje? Koliko dugo me lazete?"

Daeun:"Cetiri godine. Od prvog dana, mama je znala zasto sam otisla kod njega."

Doyoung:"Svaka vam cast...Obe ste mi lagale toliko dugo. Zar te nije bilo sramota?"

Daeun:"Jeste. Plasila sam se da te sretnem. Onog dana ispred firme kada je izasla vest o onoj prevari...Jesi to bio ti? Pogledao si u mom pravcu i kada si video da te gledam, pobegao si."

Doyoung:"Sta cu ja tamo? Zar bih isao ispred njegove firme?"

Daeun:"Sto se tice ove vesti o prevari i pomirenju, ja sam to uradila. Zelela sam da se sklonim od njega konacno i zato sam napravila sve ovo."

Ustao je i setao levo-desno.

Doyoung:"Jesi ti...Jesi ti platila moju operaciju?"

Spustila sam glavu.

Daeun:"Da."

Doyoung:"Dahyun mi je rekla da su joj pozajmili na poslu..."

Daeun:"Nisam htela da znas da sam ja. Sve ovo je zapravo zato sto bi se ti protivio toj mojoj ideji."

Doyoung:"Znaci, ja sam kriv sto ste me lagale?"

Daeun:"Nisi, samo...Ti nikada ne bi dopustio da se udam za nekoga samo zbog novca."

Doyoung:"Ne bih. Dobro si rekla. Ne bih dopustio. Radije bih crkavao od gladi."

Daeun:"Ja nisam zelela da moje dete crkava od gladi. Htela sam da joj obezbedim sve sto ja nisam imala. Nije se rodila pod srecnom zvezdom. Njen otac..."

Doyoung:"Ne izgovaraj ime tog prokletnika. Njegovo ime se ne spominje u ovoj kuci."

Daeun:"Dobro. Pojavio se ponovo..."

DESTROYED BY MONEY || Kim. NJ || FFTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang