Nevesta do srede

Prvo poglavlje

„Potrebna mi je žena, Kartere, hitno mi je potrebna." Sedeći na stražnjem sedištu svoje luksuzne limuzine na putu do Starbaksa, kao da je to bilo jedino mesto gde ljudi mogu da se sastanu, Blejk Harison je pogledao na sat po deseti put u poslednjih sat vremena.

Išlo mu je na živce Karterovo podrugljivo smeškanje. „Onda prosto izaberi jednu i odvedi je pred oltar", rekao mu je.

Ovaj spontano izgovoren savet njegovog najboljeg druga svakako bi imao smisla da je Blejk verovao ženama s kojima se viđao. Nažalost, nije.

„Pa da rizikujem da sve izgubim? Poznaješ me dovoljno da znaš da neću nipošto dozvoliti da me emocije poremete u nečemu tako važnom kao što je bračni ugovor." Upravo to je ono što je njemu bilo potrebno. Običan ugovor. Jednogodišnji poslovni dogovor u kom obe strane dobijaju. I posle svako ide svojim putem i ne moraju nikad više da se vide.

„Bilo koja od žena s kojima se viđaš bila bi presrećna da potpiše taj predbračni ugovor s tobom."

Blejk je razmišljao i o takvoj mogućnosti. Ali mnogo je radio na svojoj reputaciji bezosećajnog skota da bi je sad pokvario pretvarajući se da je zaljubljen u neku ženu, koja ne treba da uradi ništa drugo nego da stane s njim pred matičara. „Potrebna mi je žena koja će se složiti s mojim životnim planom, a ne ona koja mi se iole dopada. Pa makar i samo fizički."

„I siguran si da je agencija za ugovaranje sastanaka prava adresa za to?"

„Oni ne ugovaraju ljubavne sastanke, oni uparuju ljude."

,,U čemu je razlika?"

,,U tome što ti agencija pronađe osobu koja će se uklopiti u tvoj životni stil, a ne u ljubavni plan."

„Kako je to romantično." Karterov tihi sarkazam zazvučao je kao glasno ječanje.

„Izgleda da ja nisam jedini u ovakvoj situaciji."

Karter se nasmejao i onda se zagrcnuo sopstvenim smehom. „Stvarno", promrmljao je. „Izvini, ali ne poznajem nijednu osobu tvog ugleda i bogatstva koja planira takvu prevaru, i to poslujući s potpuno nepoznatim čovekom. Kako znaš da mu možeš verovati?"

„Lik ima odlične preporuke. Inače, uspešan je poslovni čovek koji pomaže muškarcima koji su u sličnoj situaciji kao što je moja."

„Kako se zove?"

„Sem Eliot."

„Nikad čuo za njega."

Pred semaforom na raskrsnici, nedaleko od mesta gde je trebalo da se Blejk nađe s tim biznismenom, došlo je do zastoja u saobraćaju. Prošlo je samo nekoliko sekundi od vremena zakazanog sastanka. Dođavola, mrzim kad kasnim, pomislio je Blejk.

„Moram da stignem na vreme."

„Nadam se da znaš šta radiš."

„Znaš da sam maher za posao, Karteru."

Njegov drug je duboko uzdahnuo iskazujući time svoje neslaganje. „To znam. Ali zato si totalni laik za ljubav."

„Jebi se." Međutim, ma koliko se nije slagao s Karterom, Blejk je znao da je njegov drug u pravu.

„Hoću, ali s nekom ženom. Ti nisi moj tip."

Blejkov vozač je naglo izleteo iz kolone kako bi stigao da prođe kroz zeleno svetlo. Bezobzirno i oholo, baš onako kako je gazda tražio od njega.„Vidimo se večeras na piću."

Pošto je završio razgovor, Blejk je ubacio telefon u džep skupog sakoa i zavalio se u sedište. Dakle, neće stići na vreme. Čovek njegovog položaja mogao bi slobodno da zakasni i više od pola sata, a da onaj ko ga čeka samo odmahne rukom i kaže da je sve u redu jer je, zapravo, on poranio. Mnogo toga je zavisilo od ishoda ovog sastanka.