Nevesta do srede

Sedmo poglavlje

„Ovde je prelepo." Elajza se zavrtela po Blejkovoj prostranoj dnevnoj sobi.„Ne mogu da verujem da posle venčanja niste odmah došli da živite ovde."

„Mislili smo da to nije u redu."

„A sada jeste? Šta se promenilo u međuvremenu?", rekla je Elajza, sela na meki kauč i prekrstila noge.

Samanta joj se obratila poluglasom, uprkos tome što je kuvarica bila zauzeta pripremanjem ručka, a sobarica na spratu se bavila ko zna čim. Blejk je morao da ostane u kancelariji da pozavršava neke poslove, tako da je Samanta ostala prilično dokona. „Pretpostavljam da će nam ovde biti mnogo udobnije nego u Tarzani. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog bezbednosti."

„Da, u pravu si. Samo, meni onaj Nil stvarno izgleda zastrašujuće." Elajza se susrela s njim pošto je parkirala automobil pred Blejkovom vilom.

„Prilično je ćutljiv."

„Nije ćutljiv, već je mutav. Meni nije rekao ni reč, samo je zurio kao tele u šarena vrata."

„Blejk mi je rekao da tip nije opasan pod uslovom da se ne kačiš s njim." Samanta se smestila u raskošnu stilsku fotelju naspram svoje prijateljice. U laganom svilenom kombinezonu osećala se kao da nema ništa na sebi. Budući da je sad imala poprilično slobodnog vremena, Samanta je počela da posvećuje mnogo više pažnje svom oblačenju i sređivanju.

Dok je bila s Blejkom u Mesečini, osetila je sve blagodeti toga što je udata za čoveka toliko bogatog i zgodnog kao što je njen muž. Očarao je sve medicinske sestre i izmamio nekoliko osmeha čak i njenoj sestri. Otkako je Džordan doživela moždani udar, bilo joj je veoma teško da izrazi svoja osećanja. Lekari su njeno stanje nazivali ekspresivnom afazijom. Da bi olakšala muke svojoj sestri i sprečila da se nepotrebno napreže, Samanta joj je pomagala tako što je završavala rečenice umesto nje. Shvativši situaciju, Blejk je njenoj sestri postavljao samo jednostavna pitanja na koja je nesrećna devojka mogla da odgovori samo sa ,,da" ili ,,ne".

Po izlasku sa odeljenja, Blejk je pronašao upravnika objekta i, kao da je neko pritisnuo nevidljivi prekidač, nestalo je onog lepršavog šarma i on se pretvorio u smrtno ozbiljnog poslovnog čoveka. Želeo je da zna kakve su mere bezbednosti u domu i na koje načine sprečavaju da neki stranac ušeta u Džordaninu sobu. Osim toga, hteo je da zna ko boravi uz nju van vremena predviđenih za obroke. Ispalio je čitav rafal pitanja, na koja je i Samanta mogla da odgovori, i dobio odgovore pre nego što je ona uspela da se umeša. U stvari, nije ni htela da se umeša - Blejkova iskrena zabrinutost za njenu sestru toliko ju je dirnula da nije uspela ni da se iznervira zbog njegove nametljivosti. Pa ipak, kad joj je po izlasku iz objekta rekao da nije zadovoljan načinom na koji osoblje brine o njenoj sestri, Samanta je morala da mu se usprotivi.

„Ovo je najbolja ustanova za ljude kao što je moja Džordan. Većina drugih specijalizovana je za brigu o obolelima od Alchajmerove bolesti ili demencije. U Mesečini prevashodno brinu o mlađim pacijentima s razvojnim i mentalnim teškoćama."

„Zašto je nisi dovela kući i tamo joj obezbedila negu?"

Naravno da bi takvo rešenje bilo savršeno, ali Samanta dosad nije mogla priuštiti dvadesetčetvoročasovnu brigu o svojoj sestri, jeste pokušala, ali prosto nije išlo. Uvidevši da je ova tematika isuviše bolna za nju, Blejk je brzo promenio temu razgovora.

„Drago mi je što je Nil na tvojoj strani. Tog čoveka nipošto ne treba imati za neprijatelja", rekla je Elajza i prenula Samantu iz misli. „Nego, kaži mi, šta ćemo s Alijansom?"

Samanta je mnogo razmišljala o tome kako da nastavi svoj posao. Znajući da će joj uloga supruge Blejka Harisona oduzeti mnogo vremena, jer će morati da se bavi organizovanjem prijema i uživanjem u džet-set društvu, teško da će moći da se posveti radu u Alijansi. Osim toga, pasoš joj je stigao u ponedeljak ujutru, pa su ona i Blejk već počeli da se pripremaju za put u Englesku, planiran za sredu rano ujutru.