Dvonedeljno putovanje na kojem četiri dugogodišnje prijateljice pokušavaju uneti malo avanture u svoje jednolične živote domaćica. Na tom istom putu doživljavaju niz nezgoda, a paralelno sa tim saznaju i istine skrivane godinama zbog čega shvate da...
Probudilo me je šuškanje koje se čulo iz kuhinje. Skočila sam kao oparena sa kauča te dohvatila prvu stvar koju sam napipala na stočiću u mraku: daljinac. Uputila sam se ka izvoru zvuka polako na prstima da ne probudim devojke, držeći daljinac iznad glave spremna da zamahnem ako bude trebalo. Upalila sam svetlo i u tom trenutku je Stela vrisnula umalo ne ispustivši kesu čipsa na pod. — Da li si normalna? — uzviknula je odloživši kesu na pult na koji je bila naslonjena. — Ja? Da li si TI normalna? Mogla sam da te ubijem na mestu! — oštro sam izgovorila spuštajući daljinac pored kese. Ni sekund nije prošao, a Ava i Grejs su se stvorile u kuhinji raščupanih kosa i u svilenim spavaćicama. — Šta se dešava? Ko je vrisnuo? — pitale su usplahireno gledajući čas u mene čas u Stelu koja je bila naslonjena na pult i gledala ispred sebe. — Stela, jer sam je uplašila. Čula sam šuškanje iz pravca kuhinje, dohvatila daljinac i uputila se ovamo bauljajući po mraku. Čim sam upalila svetlo i ugledala Stelu, ona je vrisnula! — odgovorila sam kao na saslušanju. Ava primače kesu sebi i uze par čipsa u ruku, te nonšalatno odgovori: — Pa i nije neka velika frka da dižeš nepotrebnu dramu i da ova vrišti! — rekla je punih usta pokazujući kažiprstom na Stelu koja je besnela. Grejs natoči čašu vode te je pruži Steli, a onda se pope na radni sto iza nas. Mlatarala je nogama poput deteta sa širokim osmehom od uva do uva. — Tebe ovo zabavlja je li? — upitala je Stela nakon što je otpila gutljaj vode. — Koga tačno? — upitale smo Grejs, Ava i ja istovremeno grickajući čips iz kese. Stela nas je gledala u neverici, kao da smo pale s Marsa. Uhvati se za koren nosa i glasno otpuhnu vazduh. Zatim je zatvorila oči pa prekrstila ruke preko grudi. — Gospođu Perry! — izgovori formalno. Grejs se zakikota na tu formalnost. — Ti i Harper ste kao mala deca. Vrištite tu kao da ste duha videle. Ova grabi daljinac da zamahne provalnika, ti ždereš čips u mraku... — izgovorila je Grejs nakon smeha. — Ajde da je uzela tiganj, nego daljinac. Kao da bi njime nešto mogla da uradi grmalju od dva metra! — ubaci se Ava ćuškajući me ramenom. — Ja imam jedan predlog! — reče Stela kad je malo spustila loptu. — Koji? — upitasmo nas tri pretvorivši se u uho istog trena. — Pošto sam svakako JA ta koja je napravila celu zbrku i iz tog razloga vam se ponizno izvinjavam, predlažem da nam skuvam po kafu jer ionako nema svrhe da se vraćamo u krevet! Nas tri se istog trena složismo, te je Stela pristavila vodu za kafu a nas tri smo otišle da se obučemo... Dok je toplo sunce sijalo na nebu i ritmični šum talasa ispunjavao vazduh, moje prijateljice i ja smo silazile polako niz stepenice. Grejs je, sa svojim zaraznim smehom, išla prva, a za njom Ava, avanturistička duša u našoj grupi. Za njom Stela - slatka i brižna duša koja je uvek imala ohrabrujuću reč za svakoga. I poslednja sam išla ja, sa glavom u oblacima zbog jutrošnjeg događaja. Stigli smo do usamljenog mesta daleko od užurbane gomile, gde je voda izgledala primamljivo plava. Ava nije gubila vreme i zaronila je, dok je njen smeh odjekivao dok su je talasi zagrlili. Grejs joj se pridružila, jašući talasima kao iskusni surfer. Stela i ja smo odlučile da idemo polako i ušli smo, uživajući u nežnom pljuskanju vode. Dok smo Stela i ja ćaskale, pogled mi je pao na nešto neobično usred peska. Bila je to pohabana i istrošena koverta, napola zakopana ispod površine. Ogromna radoznalost se probudila u meni, posegnula sam i podigla je, brišući pesak da bih otkrila njen sadržaj. Unutra je bilo pismo pisano rukom, bio je to veoma elegantan rukopis. Ženski, rekla bih na prvi pogled. Onako pomalo iskošen u jednu stranu. Papir je izgledao zastareo, požuteo, kao da je ovde već neko vreme. Zaintrigirana, otvorila sam ga i počela da čitam:
Moja najdraža Harper,
Ako čitaš ovo pismo, to znači da si pronašla istinu o zaboravljenim porodičnim vezama. Oduvek sam znala da će te jednog dana sudbina odvesti baš na ovo mesto, u tajne zakopane u pesku naše prošlosti. Nisi sama, dete moje. Tvoji koreni sežu duboko, povezujući te sa nasleđem kojeg nikada nisi ni bila svesna. Generacije snažnih, otpornih žena došle su pre tebe, a njihove priče su sada tvoje da ih prigrliš. Prigrli znanje o tome odakle dolaziš, jer će te ono voditi na tvom budućem putu. Tvoja prabaka, Izabela, bila je žena neverovatnog duha i odlučnosti. Suočila se s teškoćama koje bi većinu slomile, ali je ostala nepopustljiva u potrazi za ljubavlju i srećom. Ostavila je trag snage za svojim potomcima. Volela bih da sam mogla da podelim ove priče sa tobom lično, ali život je imao svoje planove. Zapamti, Harper, ti si zbir ljubavi, hrabrosti i otpornosti svih žena koje su bile pre tebe. Nosi njihovo nasleđe sa ponosom i neka te osnaži u svemu što radiš. A da, umalo da zaboravim najvažniju stvar: tražim od tebe da potražiš jednu osobu koja živi u mestu gde si otišla na more sa svojim prijateljicama. U pitanju je jedan stari ribar koji će vam otkriti neke tajne za koje niste ni znale da postoje, a on će vas dalje uputiti na druge osobe koje će vam okrenuti život za 360 stepeni. Sa svom ljubavlju, Tvoja baka Emili
Srce mi je kucalo dok sam upijala reči na izbledelom pergamentu. Suze su mi navrle na oči dok sam shvatala značaj ovog otkrića. Na trenutak sam osetila vezu sa delom sebe za koji nisam znala da postoji. Podigla sam pogled i videla svoje prijateljice kako plivaju radosno, nesvesne emocija koje se mešaju u meni. Pažljivo sam presavila pismo i stavila ga u svoju torbu, obećavajući da ću dublje ući u novopronađenu porodičnu istoriju koja se tiče svih nas. Dok sam se ponovo pridružila prijateljicama u vodi, težina ovog dragocenog pisma me je naterala da se osećam pomalo uzburkano. Nisam ni znala da će ovo slučajno otkriće otvoriti vrata prošlosti koju nikad nisam znala, približavajući me ne samo mojoj istoriji, već i ljubavi i podršci neverovatnih žena oko mene. Sa prijateljicama pored sebe, znala sam da mogu da se krećem kroz ovo novo poglavlje u svom životu, crpeći snagu iz priča onih žena koje su došle pre mene.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Dok je sunce zaronilo ispod horizonta, bacajući ružičaste i narandžaste nijanse po mirnom moru, moje tri prijateljice i ja smo sedele na terasi naše kuće na plaži, svaka držeći šoljicu kafe koja se puši. Smeh i brbljanje su ispunili vazduh, simfonija naše veze. Ipak, misli su mi neprestano letele prema pismu koje sam pronašla ranije tog dana, napola zakopanog u pesku, čija me je sadržina baš potresla. Kažiprstom sam pratila rub šoljice za kafu, a moja nervozna energija bila je opipljiva uprkos mojim pokušajima da ispadnem ravnodušna. Ava, uvek pronicljiva, bacila je pogled na mene, blago namrštenih obrva. Znalački osmeh povukao je uglove Stelinih i Grejsinih usana, a oči su im plesale od razigrane intrige. — Šta ti je na umu, Harper? — Stelin glas je bio zadirkujući, njene oči su bile uperene u moje. Oklevala sam, na trenutak izgubljena u vrtlogu emocija. — Oh, samo... sam odlutala u noć! —uspela sam da odgovorim, primoravajući se da se osmehnem. Ali težina njihovog ispitivanja nije pokolebala. Grejs se nagnula napred, naslonila bradu na ruku. — Odlutala u noć? Imaš onaj pogled, onaj kad te nešto izjeda. Avin pogled se pojačao, njena dobrota je bila nepokolebljiva kao i uvek. — Harper, znaš da nam možeš reći bilo šta, zar ne? Njihova briga i drugarstvo su me dirnuli u srce, čineći da zidovi koje sam izgradila oko svoje tajne izgledaju tanji nego ikad. Uz uzdah, posegnula sam u torbu i izvadila zgužvano pismo, pohabano i istrošeno iz vremena u pesku. Njihovi izrazi su se promenili od radoznalosti do iznenađenja dok sam ga predavala, mešavina zbunjenosti i iščekivanja je rasla u njihovim očima. — Našla sam ovo ranije! — promrmljala sam, posmatrajući njihove prste kako delikatno otvaraju pergament. Mogla sam da osetim kako njihova intriga raste dok su skenirali sadržaj. Avine oči su se raširile, Steline obrve se skupile, a Grejsine usne formirale su "O" iznenađenja. Tišina nas je prekrivala dok su čitale, upijajući reči koje su me potresle ranije tokom dana. Talasi su šaputali u pozadini, slani povetarac nosio je težinu neizrečenih emocija. Konačno, Ava je podigla pogled, njene oči su se spojile sa mojima. — Harper, zašto nam nisi rekla za ovo? Suze su mi navrle na oči, emocije su se konačno oslobodile granica mojih grudi. — Nisam znala kako! — priznala sam, a glas mi je drhtao. Trebala mi je vaša podrška, vaša perspektiva. Kao da je brana pukla, moje prijateljice su me obavile umirujućim zagrljajem, njihovo razumevanje je bilo opipljivo. Kroz njihovu toplinu, shvatila sam da je snaga naše veze u tome da delimo uspone i padove, da budemo tu jedni za druge bez obzira na okolnosti. I tako, dok je večernji povetarac nastavljao da šapuće svoje tajne, znala sam da ćemo se, bez obzira na sve što nas čeka, suočiti zajedno.
