Dvonedeljno putovanje na kojem četiri dugogodišnje prijateljice pokušavaju uneti malo avanture u svoje jednolične živote domaćica. Na tom istom putu doživljavaju niz nezgoda, a paralelno sa tim saznaju i istine skrivane godinama zbog čega shvate da...
Nisam mogla da spavam, prevrtala sam se po kauču tamo amo, ali bezuspešno. Na kraju sam odlučila da izađem i prošetam obalom pre nego svane. Obukla sam bež lanene pantalone i bebi plavu svilenu bluzu na kratke rukave preko koje sam ogrnula heklani ogrtač, a na noge sam obula baletanke u istoj boji kao i bluza te sam se polako iskrala iz kuće da ne probudim moje prijateljice. Tako su spokojno spavale što je i logično jer su se juče toliko umorile u vodi i sunčajući se. Šetala sam obalom, a ritmični zvuk talasa koji se razbijao o pesak odgovarao je brzim otkucajima mog srca. Sunce se spremalo da izađe iza brda, vazduh je bio topao i prijatan, ali moj um je bio sve samo ne miran. Čvrsto sam stezala pismo u ruci, njegov sadržaj mi je teško opterećivao dušu. Stigla sam do tačke gde se obala krivudala, formirajući malo uvalu u kojoj se činilo da talasi obuhvataju pesak. Sela sam na glatku, istrošenu stenu, dok mi je slani povetarac nežno čupao kosu. Zatvorila sam oči, pokušavajući da nađem utehu u šumu talasa, ali osećala sam se kao da svet oko mene odzvanja mojim unutrašnjim nemirom. Pismo mi je vratilo uspomene koje sam za koje sam mislila da su zauvek izgubljene. A vezane su za moju prošlost.. Suze su mi navrle na oči i pustila sam ih da padnu, dozvolivši da se slane kapi pomešaju sa morskim povetarcem. Pismo je otvorilo neka nova poglavlja u mom srcu. Osećanja su mi bila pomešana; želela sam da bacim pismo u more i pustim da ga odnese plima, ali deo mene nije mogao da pusti. Dok sam sedela tamo, osećajući hladnoću stene ispod sebe i slušajući talase, znala sam da moram da pronađem način da razumem ova nova osećanja koja su se probudila u meni. Trebala mi je neka vrsta rešenja, a to je to značilo suočavanje sa onim što je napisano u pismu. Što je značilo da će ove dve nedelje našeg zajedničkog odmora biti provedene u pravoj avanturi, baš kao je Indijana Džons jurio po džunglama. Da li sam ja spremna na tako nešto? Da se upustim u nešto nepoznato kako za sebe ali tako i za njih? Jer baka je spomenula i njihove porodice, a to je ono što me najviše buni. Rekla je da ima nešto što nas povezuje a da toga nismo ni svesne; spomenula je da ćemo upoznati neke veoma zanimljive ljude. Iskreno plašim se svega toga, ali imam vere da će me moje prijateljice podržati ma kakve tajne budu izašle na videlo...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Grejs, Stela i Ava su se polako probudile u udobnoj kućici na plaži, a blagi šum talasa koji je milovao obalu dopirao je do njihovih ušiju. Dok su trljale san iz očiju, obuzimao ih je osećaj nelagode. Njihova četvrta prijateljica, Harper, nigde nije bila viđena. Razmenivši zabrinute poglede, brzo su se obukle u ležernu odeću za plažu i izašle napolje. Sunce je obojilo nebo u ružičaste i zlatne nijanse dok im je blagi povetarac mrsio kosu. Miris soli i peska okruživao ih je dok su skenirali oblast, pogledi su im se zakočili u daleku siluetu. Tamo, na grozdu kamenih stena, sedela je Harper, njena plava kosa hvatala je jutarnju svetlost. Dok su se približavale, primetile su daleki pogled u njenim očima, izgubljen u svojim mislima. Grejsin glas je bio blag, zabrinutost je utkana u njene reči. — Harper, jesi li dobro? Harper je podigla pogled, a blagi osmeh joj je dodirnuo usne. — Da, samo mi je trebalo malo vremena nasamo, znaš? Ava, uvek brza da razume emocije, priđe bliže. — Bile smo zabrinute kada smo se probudilie a tebe nije bilo. Da li je sve u redu? Stela im se pridružila, a njene oči su odražavale brigu koju je osećala prema svom prijatelju. — Uvek možeš da pričaš sa nama, Harper. Harperin osmeh se proširio, videla se iskrena zahvalnost u njenim očima. — Znam, vi ste najbolje. Mučilo me je ono pismo.. Nije mi davalo mira. Trojac se smestio na stene pored Harper, obavila ih je prijatna tišina. Talasi su šaputali tajne, a sunce je nastavilo svoj uspon. Uz uzdah, Harper se otvorila, iznevši svoje misli i brige, njene prijateljice su pažljivo slušale, uz klimanje sa razumevanjem i utešne reči. Dok su sedele tamo, veza između četiri prijateljice se produbljivala, ojačana njihovom spremnošću da podrže jedna drugu kroz izazove i neizvesnosti koje će ih tek čekati. Plaža je ostala kulisa njihovih razgovora, spokojan svedok snage njihovog prijateljstva...
Prostrana kuhinja bele boje bila je obasjana blagim sjajem izlazećeg sunca, stvarajući topao ambijent. Danas je bio red na Stelu da preuzme doručak. Stajala je ispred kuhinjskog pulta, a duga kosa joj se spuštala niz leđa, noseći udobnu, ali elegantnu odeću sa temom plaže. Njeno samopouzdanje zračilo je dok je posmatrala sastojke postavljene pred njom. Grejs, Harper i Ava odmarale su se u blizini, a njihov smeh i brbljanje naglašavali su mirno jutro. Grejs, avanturistički duh grupe, listala je vodič, željna da istraži skrivena blaga primorskog grada. Harper, ona knjiška, našla je udoban kutak i bila je zadubljena u roman. Ava, slobodoumna umetnica, crtala je na bloku, a njena mašta se prelivala na stranice. Stelini okretni prsti su plesali po pultu, skupljajući jaja, sveže povrće i mešavinu začina. Njene pokrete pratio je ritmički zveket pribora o zdelama. Razbila je jaja u činiju za mešanje, a njihova zlatna žumanca još više su osvetlila prostoriju. Miris svežeg povrća koje se prži na šporetu mešao se sa aromom sveže skuvane kafe, obećavajući ukusnu jutarnju gozbu. Dok su jaja cvrčala u tiganju, Stelin pogled je prešao na njene drugarice. Negovala je ove trenutke zajedništva, u kojima se činilo da brige o spoljašnjem svetu nestaju. Pošto su jaja bila skoro gotova, spretno je poređala tanjire, ukrasila ih posipanjem začinskog bilja, stvarajući šarenu i ukusnu prezentaciju. — Doručak je serviran, drage moje prijateljice! — Stela je objavila, a lice joj je osvetlilo osmeh. Grejs, Harper i Ava su se okupile oko trpezarijskog stola, a raspoloženje im je podiglo iščekivanje ukusnog obroka. Sele su sa guštom na stolice, uživajući u svežim ukusima i zajedničkoj radosti boravka u ovoj živopisnoj kući na plaži. Druženje je bilo opipljivo, podsećanje na snažnu vezu koja ih je spojila. Dok su jele, razgovor je tekao slobodno, dotičući se lepote plaže, njihovih snova i malih avantura koje su planirale za taj dan. Stela nije mogla a da ne bude zahvalna za ove prijateljice, koje su dodale toliko boja i topline njenom životu. Jutarnje sunce nastavilo je da se penje, bacajući nežne senke na sto, a četiri prijateljice su uživale u ovom jednostavnom, ali dubokom trenutku, uživajući ne samo u ukusnom doručku već i u negovanoj vezi koju su delile u kućici na plaži pored mora.
