SPASI SE

UVOD

Dobro došli u moj život, raskomotite se i uživajte. Sve ću vam prineti, doneti... Kažu da sam odlična domaćica - uverićete se sami. Dok vam budem pričala ovu priču i dok se budem trudila da vas kvalitetno ugostim, za to vreme ću žonglirati sa kućnim obavezama, poslovima koji su razvučeni na sve strane i pritom ću se truditi da budem doterana i nasmejana. Nećete ni na sekund osetiti da ste mi na teretu i da ste mi samo još jedan teg na grbači. Nikad vam neću reći da mi smetate i da bih radije da niste tu... To ne osećaju ni oni koji me mnogo bolje poznaju: na primer moj suprug i deca.

Oni nikada ne primećuju da sam umorna. Oni nikada ne primete da sam nervozna ili rastrzana na hiljadu mesta i obaveza. Oni misle da sam ja imuna na sve... Logično jer me nikada nisu videli bolesnu - kako bi kad ja sve svoje bolesti na nogama odležim. Nemam kada da padnem i odbolujem. Ukoliko se pak desi da "padnem" na to gledaju kao na šalu.
-'ajde Jasmina, ustaj! Šta je jedan grip za tebe? - rekli bi i nastavili da prolaze pored mene kao i da ne postojim.

Neki će reći - sama si kriva za to i zašto se žališ?
Ne žalim se, samo vas upoznajem sa sobom i svojim okruženjem. Prosto da znate sa kim imate posla.
Dakle, to sam ja. Jasmina Marković, žena, majka, domaćica sa punim radnim vremenom u domu zdravlja i odličnom reputacijom slušaoca, savetnika za tudje probleme. Ja sam jedna pokretna  kanta emocionalnog otpada u koju svi istresaju svoje emocije i frustracije, a niko se do sada nije setio da tu kantu isprazni.

Zato sada sve ovo vama pričam. Sada ja svoje, ali i tudje emocije i frustracije, godinama nakupljane - izbacujem iz sebe.
Na vama je da slušate, kao što sam slušala ja ili da se okrenete od mene i pobegnete glavom bez obzira.
Izbor je na vama.
Kao što je i inače za sve u životu.
Samo slabići govore da nemaju izbora i onda su prepušteni izborima drugih. Što kažu oni pametniji - ako ne živiš svoj život onako kako ti želiš, verovatno ga životariš i preživljavaš onako kako drugi žele - a to onda nije tvoj život, zar ne?
Velika je životna mudrost i prava stvar imati svoje izbore - pa makar bili i pogrešni...ali bili su vaši - lakše je nositi se sa njima nego sa pogrešnim izborima drugih ljudi koji utiču na vas.
Takodje, velika stvar je u životu imati svoje JA i znati šta hoćete a šta nećete, i da to jasno i bez pardona kažete ljudima oko vas.

No, o tim mudrostima ćemo kasnije. Iz priče ćete ih zaključiti i sami. Da nastavim sa predstavljanjem:
U braku sam dvadeset godina. Imam rekla bih finog muža i dve ćerke (18 i 20 godina), koje se već polako osamostaljuju, ali su u fazi uzletanja i turbulencija je - znate i sami, vrlo uznemiravajuća i osetljiva. I sama se osećam kao pista za avione, jedan sleće, jedan uzleće, jedan došao, drugi otišao. Operi ovo, opeglaj ono, gde mi je haljina? Gde su mi čarape? Šta ima za ručak? Zašto opet musaka? Ispeci nam palačinke... Doćiće mi drugarica da prespava... Pripremi ručak za nedelju doćiće mi kolege sa posla..
A ako kojim slučajem nisam tu: gde si? Kad ćeš kući? Kako misliš, na treningu si? Od kad ti treniraš? I ko će sada da mi opegla onu haljinu treba mi odmah...
Znam, rećićete.. pa ko ti je kriv? Sama si ih navikla tako... Istina. Nemam prava da menjam život koji sam sama sebi odabrala...jel tako? Nemam prava na popravni - to mi je što mi je. Još malo, mislim se pa će sindrom praznog gnezda pa ću se i na to žaliti. Što sam sama....i što sada nemam sve one silne obaveze...
No, o tome ćemo kad dodje vreme.