SPASI SE

1.

6 meseci ranije

Mikijevi prijatelji su najavili dolazak večeras. Sa posla sam bukvalno dotrčala, jer otkako je Milena položila vozački, auto više i ne viđam. Ona "juri" oko upisa na fakultet i njoj je auto potrebniji nego meni. I da nije trka oko fakulteta, bio bi neki drugi razlog zašto je njoj potrebniji nego meni. 

Srećom, sinoć sam marinirala šnicle očistila krompir i ostavila u vodi. Sad mi ostaje da smućkam preliv sa kojim će se šnicle i krompir zapeći u rerni. Provereno dobar recept - a kada ovako žurim, uvek spremam samo proverene recepte - ne smem da omanem sa novitetima. Nova jela uglavnom vežbam u toku nedelje i isprobavam ih na članovima porodice. Supa sa domaćom fidom će se začas skuvati u ekspres loncu, a desert se hladi u frižideru. Čizkejk sa malinama. 

Dok se jela gotove u kuhinji postavljam sto, u tom ulazi Staša (mlađa ćerka) kojoj uskoro spremamo punoletstvo, prilazi mi i ljubi me u obraz. Ma koliko god se žalila na njihovo ponašanje, nikada iz kuće nisu izašle a da me nisu poljubile. Isto i kada u kuću dođu. Obavezno se jave i poljube me. 

-Hej Ma, šta radiš? - voli da pita iako je očigledno. 

-Evo, spremam. Milojevići dolaze na večeru. - kažem dok spuštam tanjire. 

-Mogla bi salvete da poređaš. - Predlažem iako znam kakav će odgovor uslediti. 

-Ne mogu, izvini, čeka me Miloš u kolima. 

-Neka uđe i sačeka te dok mi pomogneš - uporna sam.

-Jao, mama, znaš da ga je blam. - uporna je i ona sa izgovorima.

-Poređaj salvete pa idi. - istrajavam.

-Jaaaoooo- frkće. Ređa salvete demonstrativno. Igra mi po živcima ali je, što bi rekli mladi, kuliram. Ja ređam pribor i pravim se da ne vidim kako joj nije po volji. Iskreno, nije ni meni, pa nikom ništa. 

-Jel se javljala Milena? - pitam je. Više se čuju njih dve, nego što se čuju sa mnom. Sestrinska povezanost. 

-Jeste, juri neke papire za upis. Ne može da pohvata one po srednjoj školi za svedočanstva. Nervozna je i samo što ne bljuje vatru. 

-Mogu da zamislim. - kažem, pomalo ironično, jer Milena od svega pravi dramu i problem je tamo gde problem ne postoji. 

-Završila sam, mogu? - pokazuje prstom ka vratima. 

-Idi- kažem skoro nečujno. Stvarno me zamaraju ovim kretanjima kao na autobuskoj stanici. Nikad ne mogu da ih pohvatam. No, okrećem se svojim poslovima i aktivnostima. 

Jela su gotova, a ja sam u kupatilu. Tek što sam se istuširala, popravila sam šminku I sada nameštam frizuru. Dobro sam ošišana I kosa mi nije zahtevna, sama je ili ispeglam ili uloknam kupom. Protresem prstima zbog volumena i gotovo. Utom, nailazi Miki s posla. Svlači se od ulaznih vrata i redom baca. Cipele na pola hodnika, čarape metar dalje. Košulju je svukao i otkačio na gelenderu na pola puta do sprata, hukće i psuje nešto sebi u bradu. Nešto mu nije... ali definitivno JESTE svakodnevica. 

- Mogao bi da makar ne seješ stvari po kući, ako već ne znaš da ih pokupiš za sobom.- kažem ja, ali uredno idem i skupljam, što je takođe svakodnevica. Skupljam i gunđam, što je opet, moja krivica. 

- A moraš još i ti da mi zvocaš danas - reče onako u prolazu, zatvarajući vrata od kupatila na pola rečenice, - odoh da se istuširam. 

Samo sam klimnula glavom i nastavila da sređujem po kući.

Gosti su nam stigli tačno u 18 časova, po dogovoru što izuzetno poštujem. Radovan i Nevena su naši dugogodišnji prijatelji. Radovan i Miki rade zajedno u advokatskoj kancelariji već trinaest godina. Još na fakultetu, našli su se i više se nikada nisu razdvojili. Za razliku od nas dvoje, Radovan i Nevena su još uvek par i zabavljaju se tek par godina i deluje mi da su se našli i da im lepo ide. Oboje su zreli i nemaju onih klinačkih problema koje obično mlađi parovi imaju. 

Ona već desetak godina radi kao babica, tri smene i noćni rad i nikada je nisam videla umornu, ili nesređenu. Nekako je puna energije i to mi se kod nje svidja. Njoj ništa nije teško, uvek je dostupna da uskoči u pomoć ako je potrebno. Divan je uzor mojim ćerkama i one je obožavaju. Obožavam je i ja. Iako sam malo starija od nje, često od mene traži savete, recepte... nekada, kada je trebalo i rame za plakanje. Zaštitnički sam nastrojena prema njoj i ona to zna. 

- Čoveče, ti iz dana u dan izgledaš sve lepše i lepše - govori mi Nena dok me ljubi u oba obraza, nakon što me je jako izgrlila. 

- Kako se često viđamo, sledeći put ću biti baba na samrti - našalila sam se ironično. 

- Haha - nasmejali su se oboje, a moj muž je prevrnuo očima. Ne voli on taj crni humor.  - Bitno je da se mi ne razdvajamo - rekao je i potapšao Radovana po leđima. 

- Ponekad se bojim da ćeš mi iskočiti iz frižidera - našalio se Radovan.

- Hajde smestite se - kažem- sad ću ja da stavim kaficu. 

Sedaju na kauč u dnevnom boravku i ja odlazim u kuhinju da stavim kafu. Čujem ih kako se kikoću i nadograđuju na šale jedni drugima, a onda i Radovanovo pitanje upućeno Mikiju kroz šalu "Jesi li joj rekao?" 

- Nisam još, posle ćemo zajedno-

Šta li će da mi kažu, zapitala sam se. Da nije Nevena trudna? Moguće je... jedva čekam da čujem tu vest.