SPASI SE

Šok za šokom

Veče je proticalo uz mnogo smeha i internih šala, koje su verovatno smešne samo onima koji ih dele. Radovan je prepričavao dogodovštine iz kancelarije. On i Miki su neverovatan tandem. Miki večito ozbiljan, a Radovan šaljivdžija. Najviše voli da ga "obruka" pred klijentom, kako bi makar malo manje bio ozbiljan a te situacije su neverovatno komične.

- Da ste mu samo videle facu- pokušao je da izimitira Radovan Mikija, i taj pokušaj je bio dovoljno smešan da smo prasnuli u smeh. -Ispraća klijentkinju, koja tek što se razvela od muža i uspela da se malo oraspoloži. Izlazi na vrata, okreće se ka nama dvojici i kaže, Hvala vam puno. A ja kažem "I drugi put. Dodjite nam opet!". Gospođa se u trenutku zaledila od šoka i zamalo zaplakala, a Miki je stegao zube, pogledao me prebledeo i pokazao rukom potez kao da mi seče vrat. -Izvinite, rekao je piskutavo- a mi opet dobismo napad smeha. Suze su mi pošle. Brisala sam ih salvetom i pokušavala da ih ukrotim pre nego što mi se razmaže maskara. 

- Rade prestani, - nastavila je Nevena kroz suze i smeh, -hoćeš da nam buduća kuma umre od smeha. Izgleda mi kao da je na par trenutaka od infarkta. 

- Mogu ti reći da ponekad i sama pomislim na to. Tako me neki put stegne ova leva strana oko srca da mi ne bude prijatno. Nego, šta si to rekla? 

- Buduća kuma? Rade, prepuštam tebi ovaj trenutak. 

Rade se nakašljao kao kakav glumac, pročistio glas, ustao sa stolice i stavio ruku na grudi, baš kao što sam i ja do malo pre držala svoju. - Jasmina, Miki, dozvolite nam da vam ukažemo tu čast i ponudimo vam da budete naši svedoci pred Bogom. Nevena i ja smo rešili da našu vezu konačno krunišemo brakom i voleli bismo da vi budete naši kumovi. 

Očekivala sam kikot, povike i tapšanje po leđima. Osmeh mi je bio na licu, radovala sam se odgovoru. Međutim, Miki se zacrveneo u licu i na trenutak se zamislio. - Malo si me zatekao - rekao je, mislio sam da ćete nam saopštiti onu drugu vest, koja me je više radovala. Nažalos, ova me je iznenadila i moraću da vam kažem ne. 

Šutam ga ispod stola i režim na njega - Šta pričaš to? Kumstvo se ne odbija!

- Polako- nastavlja on. - Kum treba da bude neko sa kim se ne viđaš često, jer je jako bitno da se kumovi ne posvađaju i ne zamere.

- Mi radimo više od deset godina zajedno i nikada se nismo posvađali- barem ne ozbiljno. 

- Ali se možemo posvađati...

- A možda vam se odnosi i učvrste kada budete postali kumovi, bili bi tolerantniji i popustljiviji - ubacujem se ja. 

- Da, ali šta ako dodje do toga da se zamerimo do te mere da više ne progovorimo. Onda bismo se ogrešili. - Miki je uporan.

- Možemo li da razmislimo, da se dogovorimo, pa da vam javimo za neki dan. - i ja sam uporna jer ako bih nekoga birala za kumove, to bi bili oni. Kako uopšte on može da donosi takve odluke bez dogovora, a onda se setim da je uvek tako i bilo. Nikad njega nije zanimalo tuđe mišljenje. Uvek je bilo i biće onako kako on želi i misli da treba. Gazim ga ispod stola do te mere da samo što ne jaukne. Gleda u mene a ja drsko i ljuto gledam u njega. Moj pogled mu govori da ovog puta neću popustiti, što se retko dešava i on guta knedlu, pa popušta. 

-Važi, dogovorićemo se pa ćemo vam javiti. 

-A šta je druga lepa vest?

-Trudna sam - govori Nevena i ja počinjem da vrištim od sreće. Ustajem od stolice, obilazim oko stola da je grlim. Presrećna sam i to joj pokazujem osmehom i zagrljajima. Držim je za ruke, gledam u oči i govorim kako mi je drago i kako jedva čekam da držim tu malu dušu u rukama. 

I Miki čestita, iskreno srećan. Ja čestitam Radovanu. E ovo su baš lepe vesti. To bepče bi moglo biti moje kumče. Moram to da sredim, čvrsto obećavam u sebi. A onda veče nastavlja da protiče u dobrom raspoloženju u kakvom je bilo pre nego što ga je Miki pokvario, sve dok Mikiju nije zazvonio telefon. Ne bi bilo ništa čudno, navikla sam da mu telefon zvoni non stop, preko dana, ali sada je skoro prošla noć. Sve do sada nisam ni primetila koliko ima sati. Silno smo se smejali i zabavljali da nisam primetila da ni Milena, a ni Staša, još nisu stigle kući.