Nikad ne reci nikad (2 sezona DNUT)

Uvod

Madrid, Španija
Xx POV
Umorna i prokljinjući sebe što nisam prihvatila Reinu ponudu da me odbaci kući koračala sam ka stanu. Iako je kasno prepodne vrućina ne posustaje. Sparno je previše. A ja za nekog ko je rodjen u Francuskoj ali većinu svog života provodi ovde idalje nisam navikla na to. Jednostavno Španija leti je za mene idalje izazov.
Nakon dvadeset minuta hodanja stigla sam. Bacila sam torbu kraj vrata i krenula da odvdzujem patike a iznad mene se ukazala nečija silueta. Podigla sam glavu i ugledala mamu.
Ja: hej mamita.
Rekla sam veselo a za uzvrat dobila smrknutu facu i prekrštene ruke što je za mene novo. Navikla sam da me uvek dočeka raširenih ruku i nasmejana.
Mama: nemoj ti meni ništa hej mamita gde si do sada i zašto mi se nisi javila?!
Rekla je a ja sam uzela telefon i tek tad videla 10 propuštenih poziva od nje.
Ja: upss nisam primetila da si zvala bila sam na treningu. A nisam ti javila jer sam mislila da si već navikla da uvek nakon škole imam trening.
Rekla sam te krenula na sprat sa željom da se istuširam i bacim na krevet da se odmaram ali ne tako brzo.
Mama: nismo završile razgovor!
Brecnula se zaustavivši me a na vratima iza nje se pojavila Vivien koja je verovatno čula galamu. Ona je inače mamina dobra drugarica i kuma.
Vivien: šta se dešava jel sve ok... o hej dušo.
Ja: ćao tetka Viv. Mama idem ja da se tuširam pa ćemo pričati svakako ti je tetka tu pa...
Mama: a ne nećemo posle nego sad. A Vivien će da nas izvine jer nekim stvarima se odmah mora stati u kraj. Idi gore i čekaj me dok je ispratim.
Rekla je a u njenom glasu se čula poprilična doza ljutnje. Takvu je do sad nisam videla što me je i nateralo da uradim kako kaže jer nešto je ozbiljno po sredi čim je ovakva.
Krenula sam gore i kad sam bila na zadnjem stepeniku čula sam ih kako pričaju.
Vivien: šta ćeš da uradiš?
Mama: ono što moram. Prevršila je svaku meru.
Vivien: vidi razumem da si ljuta ali nemoj da preteraš i da budeš pregruba prema njoj. Ona je dobro dete sem toga tinejdžerka je. Bile smo i mi u njenim godinama.
Mama: znam i baš zato moraju neke stvari da se promene. To je sve za njeno dobro. Nego da te ne zamaram ja sad sa tim izvini što moram da te bukvalno oteram ali moram da ovo rešim dok nije kasno.
Vivien: nije nikakav problem ne ljutim se samo uzmi u obzir šta sam ti rekla. Vidimo se.
Nakon ovog su se pozdravile te se začulo otvaranje i zatvaranje vrata a zatim i koraci na stepenicama.
Čuvši to odjurila sam u sobu i sela na krevet. A minut kasnije mama je ušla u sobu.
Ja: šta si htela?
Upitala sam a ona je udahnula pa krenula.
Mama: vidi Eleonor više ovako ne može. Ja razumem da zbog oca voliš fudbal ali to mora da prestane. Sve si zapostavila zbog treninga. Dolaziš kasno kući, ne javljaš mi se, u školi si popustila... To sve je nedopustivo. Majka sam ti i brinem se i baš zato želim da malo više brineš o svojoj budućnosti.
Ja: šta želiš time da kažeš?
Upitala sam zbunjeno i šokirano u isto vreme.
Mama: želim da kažem da treba da prestaneš sa fudbalom. To nije za tebe.
Ja: MOOLIM!? Šališ se zar ne?!
Viknula sam u neverici.
Mama:kao prvo ne viči a kao drugo ozbiljna sam.
Ja: nemoguće da mi ti ovo govoriš ti koja si ceo život u svemu tome plus udata si za fudbalera haloo.
Mama: pa baš zato ti i govorim. Jer sam deo svega toga. Znam kroz kakav je pakao tvoj otac prošao na početku karijere i dok je došao tu gde je sad a ne smem tek ni da zamislim šta bi se tebi desilo. To je okrutan svet i ne želim da proživljavaš torturu kad možeš da imaš savršen život van toga.
Ja: alii...
Mama: nema ali tako je najbolje. Znam rećićeš da je to tvoj san. I jeste ali san koji nema perspektivu. I ne mogu da ga podržim.
Ja: a tatu si mogla. Zašto je on uspeo?
Mama: to je drugo on je muško i...
Rekla je a u meni je sve proključalo. Nisam verovala da je moja majka jedna od ljudi koji su pobornik stava " fudbal nije za devojke"
Ja: nije drugačije isto je samo što su u njega verovali. Što ga baka Faiza nije sputavala kao ni deka Wilfred već su ga od starta gurali napred. I njega i strica su podržali i ponosni su na njih. A ti meni ne želiš da daš priliku da pokažem šta mogu jer si ubedjena da znaš najbolje.
Rekla sam i nakon par sekundi sam osetila peckanje sa leve strane.
Da desilo se ono što nisam mogla ni da zamislim. Udarila me je po prvi put u životu. Dobila sam šamar. Medjutim osećaj bola prevagnulo je razočarenje.
Suze su mi se nakupile u očima ali nisam zaplakala pred njom nego sam samo izletela iz sobe kao furija. Čula sam da me doziva ali nisam marila.
Došla sam do ulaznih i obula sa te krenula a vrata su se otvorila i onako sludjena zapucala sam se u...