Nikad ne reci nikad (2 sezona DNUT)

75 deo

*par mjeseci kasnije*
Spremala sam se za jednu od meni najvažnijih utakmica u ovoj sezoni. Igramo polufinale lige šampiona sa PSG.
Sinoć smo stigle u Pariz. A već večeras igramo. Jutro nam je bilo slobodno pa ga sam iskoristila da prošetam svojim rodnim gradom. Iako smo se odselili još kad sam ja bila jako mala dovoljno sam ga upamtila i zavolela da mi svaki put kad nisam tu nedostaje. Jednostavno iako živim i igram u Španiji moje srce pripada ovoj zemlji i ja ću uvek biti Francuskinja bez obzira na sve.
Šetajući odlučila sam da posetim baku i deku. Stigla sam i kao i obično zatekla sam ih u bašti kako piju kafu.
Ja: ima li i za mene šoljica?
Upitala sam sa osmehom a oni su se okrenuli te skočili na noge kada su me videli.
Baka Fayza: El!
Deka Wilfrid: dušice od kud ti?!
Ja: iznenadjenje! Bila sam u prolazu pa reko da vas vidim malo. Mislim svakako ću vas videti večeras al opet...
Baka: ma samo nek si ti nama došla. Nego u koliko ti je utakmica?
Ja: u 21h dolazite jel da?
Deka: naravno za nekih sat vremena bih trebao da pokupim tvoje sa aerodroma. Nego tvoja mama reče da mali Nicolas ne dolazi od kud to?
Baka: da koliko znam vas dvoje ste nerazdvojni.
Ja: ispravka bili smo nerazdvojni dok on nije odlučio da mu je nešto drugo preče od sreće njegove drugarice.
No nebitno ne želim sada o njemu.
Rekla sam i pogledala u stranu. Čak i posle pola godine nisam pričala sa Nickom. Od one noći kada smo se posvadjali kod mene na večeri nismo progovorili ni reč. Tj ja sam ga prvo molila danima da pričamo a on nije hteo ni da čuje. Nakon nekog vremena sam odustala shvativši da jednostavno moram nastaviti dalje sa njim ili bez njega.
Baka: naravno mila nego kako ti je momak hoće li on doći?
Upitala je baka.
Ja: hoće trebao bi da doputuje sa mamom i tatom.
Baka: ozbiljno znači gledaćemo utakmicu sa budućim zetom.
Rekla je a ja sam se nasmejala.
Deka: izgleda mi da si baš srećna?
Ja: jesam deda Matias je divan.
I zaista jeste tako. U proteklih 6 meseci koliko smo zajedno upoznala sam skroz novog Matiasa. Brižnog,pažljivog,iskrenog, vernog, ljubomornog nekad malo previše al u suštini potpuno se promenio. Nije bilo više ni traga onom razuzdanom playboyu kog sam upoznala. Naravno karakter mu je donekle ostao isti. Idalje znamo da se posvadjamo na krv na nož ali svaka svadja završi poljubcima i smehom. Voli da me pecka i izaziva ali on ne bi bio on kada to ne bi radio. Valjda sam to i najviše volela jer me je održavao divljom a ja sam ona koja gasi njegove požare.
*kasnije*
Stadion je bio krcat. Publika je već sad bila ubitačno glasna.
Rea: jel sve u redu?
Upitala je primetivši moj kiseo izraz lica dok smo se zagrevale.
Ja: mhm sve je okej samo krivo jer ćemo razbiti tatin bivši tim i što ću svoje brojne sunarodnike rastužiti.
Rekla sam a ona se nasmejala.
Rea: jebiga to je fudbal hajde sad glavu gore i idemo po tu pobedu.
Ja: nadam se treniramo za ovo već jako dugo.
...