1 deo

242 3 2
                                    

... Zapucala sam se u osobu koju volim najviše na svetu i čija sam kako mnogi kažu mala ženska kopija. Odnosno mog tatu koji je u tom momentu stigao kući.
Tata: oo kuda tako žur...
Zastao je kad je shvatio da sam to ja i moju facu.
Tata: El princezo pa ti plačeš šta je bilo jel sve u redu?
Upitao je obrisavši mi palcem suze koje su pobegle niz obraze.
Ja: ne tata samo treba mi da budem sama pusti me.
Rekla sam a on me zagrlio.
Tata: hoću ali prvo mi reci šta se desilo.
Rekao je a mama je u tom trenutku sišla. Videvši je namrštila sam se i bez reči izašla. U ovom trenutku mi je potrebno da se sklonim jer je posle onog ne mogu pogledati u oči. A i bojim se reči koje bi isprovocirala i koje bih potom rekla a zažalila kasnije. Stavila sam naočare i kačket zbog paparazza kojih ima u blizini naše kuće uvek. Te se zaputila ka mestu koje obožavam.
Pešačila sam par minuta i stigla do parka u koji sam nakon tatinog prelaska u Real sa njim svakodnevno dolazila. Koliko god bio nekad umoran i neraspoložen uvek je odvajao vreme za mene. A kako su godine prolazile i ja odrastala počela sam da dolazim tu nekada i sama kako bih uživala u miru. Sela sam na klupu na kojoj sam čak urezala svoje ime. Zabacila sam glavu unazad i gledala u nebo koje se već obasjalo zvezdama. One su uvek imale posebno značenje za mene jer me tata uvek uporedjuje sa njima pošto su sjajne i blistave što moje ime i znači u prevodu.
Xxx:kao što sam mogao i da predpostavim tu si.
Rekao je meni dobro poznat glas.
Ja: tata od kud ti?
Tata: došao sam da vidim šta nije u redu. Otišla si onako a znam da ti meni sve pričaš i onda sam se zabrinuo.
Ajde sad reci svom taju šta te muči.
Rekao je nakon što je seo i obgrlio me.
A ja sam uzdahnula i naslonila se na njega kao kad sam bila mala. Ispričala sam mu sve.
Ja: i eto.. ne mogu da verujem da mi je mama to uradila.
Tata: vidi ljubavi ja te razumem al treba i ti mamu da razumeš. Ona se samo brine za tebe.
Ja: pa ne treba nisam više tako mala sem toga kakva joj je to briga kad mi brani da ostvarim svoje snove. Znaš i sam koliko obožavam fudbal.
Tata: znam sve baš kao što znam da ćeš svejedno uspeti u tome što si naumila. Jer ipak si ti moje dete. Krv nije voda i zato sam siguran da ćeš hteli mi to ili ne nastaviti svojeglavo da guraš ka onom što želiš. Ne kaže mama za džabe da si ista ja. Bio sam isto tako tvrdoglav ako ne i gori.
Rekao je pa smo se oboje nasmejali. Istina je mama uvek govori kako je ponekad nemoguća misija izdržati sa nama dvoma i da je rodila tatinog dvojnika.
Tata: eto ga taj predivni osmeh. Hajde sad idemo nazad.
Rekao je te me povukao i zagrljeni smo nastavili ka njegovom autu.

Nikad ne reci nikad (2 sezona DNUT)Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang