Nikad ne reci nikad (2 sezona DNUT)

43 deo

73 minut je bio u toku a rezultat se promenio taman toliko da su oba tima dala po gol. Tj bilo je 1:1. Gol za Barcu je dao Nick što me je u dubini duše radovalo jer ipak to je moj najbolji prijatelj ali opet nisam smela da pokazujem nikakve znake radovanja jer prvenstveno navijam i igram za Real . A tek da ne spominjem koliki bi haos tata i navijači zbog toga napravili. A gol za Real je dao strika Ethan nakon slobodnog udarca.
Mama: ugh ovo ne izgleda dobro.
Rekla je aludirajući na činjenicu da je upravo on ležao na travi. Igra se zaustavila a naš lekarski tim je utrčao na teren. Jedno pet minuta sigurno su mu ukazivali pomoć ali bezuspešno. Nije mogao da nastavi i teren je napustio u suzama. Što je bio ogroman problem jer time nam je sredina oslabljena i tata je prinudjen da pravi neplanirane izmene. Nakon što je stric izašao utakmica se nastavila a mi smo bili sa igračem manje dok sudija ne da znak da može da udje novi igrač. Tj dok ne dodje do nekog novog prekida.
Srećom uspeli smo uzeti loptu koju je Danijel izbacio u aut kako bi mogli da uvedemo izmenu. To se ubrzo i desilo nakon čega sam i ja kao i svi malo odahnuli ali tenzija je idalje prisutna. Jer zbog svega što se izdešavalo utakmica će otići u nadoknadu a igrači već sad deluju umorno. Plus nerešeno nam odgovara ali ne toliko. Jer u ovakvim utakmicama se uvek ide na pobedu i ništa manje od toga nije prihvatljivo.
Već kad su svi počeli da gube nadu da će se nešto promeniti s obzirom na to koliko se i jedni i drugi dobro brane došlo je do iznenadjenja. Jedan od Barcinih igrača je odigrao pogrešan pas vrativši loptu unazad ka golmanu. A meni ne tako draga osoba je to nanjušila i dala se u trk. Dočepao se lopte i bez razmišljanja šutirao i dao prelep gol. Ceo stadion je skočio na noge i delovalo je kao da je sve u tom trenu oživelo. Golman protivničke ekipe je besno udarao šakom od stativu dok su naši igrači poleteli ka Matisau da mu čestitaju. A on slaveći svoj gol protrčao ispred naših tribina a kad me je ugledao na istim i naši pogledi se spojili. Osmehnuo se te je usledio šok. Rukom je oblikovao slovo "E" te namignuo u mom pravcu i otrčao ponovo na teren.
Ja: šta izvodi?
Prošaputala sam više za sebe ali izgleda da me mama nekim čudom čula.
Mama: to i mene interesuje.
Rekla je prekrstivši ruke i uputila mi zainteresovan pogled.
Ja: ne gledaj me tako.
Rekla sam a ona je ipak nastavila.
Mama: hoću čim mi kažeš jer ću možda uspeti da umirim tvog oca koji je ovo sigurno video kao i hiljade ljudi.
Rekla je a ja sam tek tad shvatila kakav me pakao čeka jer prvo novinari će me opet spopasti a drugo moj previše zaštitnički nastrojen otac će da započne rat zbog ovog.
Ja: ugh nadam se da me neće ubiti bar ne večeras mislim pobediće.
Mama: teši se a sad pričaj šta ima izmedju vas dvoje?
Ja: nema ništa mislim ja njega ne podnosimo se.
Mama: da da a to stvarno objašnjava onu proslavu gola. El ja sam bila kao ti i bila sam zaljubljena pre tako da nemoj da pokušavaš da me izvrdaš nego mi lepo odgovori šta ima izmedju tebe i Matiasa Garcie?
Ja: um ovaj mislim da sad nije baš najbolji trenutak za taj razgovor.
Rekla sam pokazavši na ljude oko nas.
Mama: pričaćemo o ovome kasnije ali ne misli da si se izvukla.
Ovo poslednje je naglasila a ja sam zatvorila oči i krenula u sebi da psujem i sebe i onog prokletnika.
Jao Matiase u šta si me uvalio konjino.
Platićeš mi za ovo.