Nikad ne reci nikad (2 sezona DNUT)

13 deo

Ušli smo u dnevni a tamo sam zatekao Ines moju sestru. Ona je mladja od mene 5 godina tj završila je skoro 3 godinu srednje škole.
Sedela je na sofi i kao i svaki tinejdzer gledala u telefon.
Ja: ćao i tebi Nes
Rekao sam a ona je tek tad podigla pogled.
Ines: ooo zlatni sin se setio familije. Ćao batice.
Rekla je te ustala i zagrlila me.
Ja: ma jel vidi ti malu što se uobrazila gde si kokoško moja.
Razbarušio sam joj kosu.
Ines: jesi morao vidi na šta ličim.
Zanegodovala je a ja sam se nasmejao.
Ja: ajde bogati kao da nisi uvek čupava. To je tvoje prirodno stanje.
Rekao sam a ona me ostrelila pogledom.
Ines: znaš šta svakog gosta dva minuta dosta mogao bi da odeš. Sa takvim ponašanjem mi i ne treba brat.
Rekla je a ja sam zavrteo glavom.
Uvek je bila britka na jeziku. A pogotovo sad kada je u tim godinama.
Ja: ha ha nego vi ste tu a gde je ća...
Xxx: tu je i ćale bolje rečeno gde si ti odbegli sine.
Okrenuo sam se i na vratima ugledao Edvarda tj mog oca.
Ja: gde si stari?
Rekao sam uz osmeh te ga zagrlio.
Nedostajali su mi svi kolektivno. Iako nisu moja prava porodica oduvek su se trudili da to ni ne osetim. Našli su me kada sam imao godinu dana prilikom šetnje u parku. Gde sam po maminoj priči bio ostavljen bez igde ičeg na jednoj klupici. Sa sobom sam imao samo jednu plišanu igračku i to je sve.
Evelin(mama) i Edvard u tom trenutku nisu bili dobrodtojeći finansijski jer je Edvard izgubio posao par meseci pre toga i mučio se da nadje novi. I nisu bili baš u prilici da misle o potomstvu. Ali uprkos svemu nisu imali srca da me ostave. Uzeli su me i od tog dana ja sam dobio porodicu a oni sina. A samo par godina kasnije dobili su svoju biološku ćerku a moju sestru Ines. Naravno nije sve uvek bilo savršeno pogotovo nakon što sam ja saznao da nisam njihovo dete. Pravio sam razne probleme ali oni su mi to sve praštali i trudili se da mi daju još više ljubavi kako bih svoje nezadovoljstvo ugušio.
Tata: kako teku pripreme za sezonu?
Upitao je tata dok smo jeli.
Ja: pa nije loše Kylian nas malo tetoši ali nije strašno navikao sam.
Rekao sam te otpio gutljaj soka.
Ines: idalje mi nisi doneo Ethanov dres.
Pobunila se ona sa druge strane stola.
Od kako sam zaigrao za prvi tim Reala ona o tome ne prestaje da priča. Ethan joj je omiljeni igrač. I sa opsesijom o njemu me podsetila na mene kada sam kao mladji gledao svog sada već trenera kako rešeta mreže.
Ja: ali doneću zaboravio sam ga rekoh već došao sam neplanski.
Ines: ma da stalno mi to govoriš. Pre će meteorit udariti Zemlju nego ti ispuniti to obećanje. Daj bre znaš koliko ga volim a ti kao moj brat i njegov saigrač ne možeš to da mi završiš.
Mama: Ines pobogu.
Prekorila ju je mama.
Ines: šta zar nisam u pravu?
Rekla je a ja sam se nasmejao.
Ja: dobro gospodjice ako ste završili sa demonstracijama otidjite u moj auto i donesite mi kutiju sa zadnjeg sedišta.
Rekao sam te joj pružio ključeve.
Ona me je zbunjeno pogledala al opet uradila kako kažem. Ubrzo se vratila te mi pružila kutiju.
Ines: evo.
Ja: ništa evo otvori je.
Rekao sam a ona je otvorila kutiju a u sledećem trenutku je razrogačila oči i počela da vrišti.
Ines: AAAAAA ne verujem!! Povlačim sve rečeno. Ti si najbolji brat na celom svetu.
Uzviknula je uzevši dres iz kutije te me zagrlila iz sve snage a ja sam se nasmejao.
Ja: eto da me ne prozivaš više. Uživaj ali nemoj samo sad kad si ovo dobila da mi tražiš da ga ne daj bože nateram da te oženi hahahaha.
Ines: pa znaš kako mogao bi i to ali neka još sam mlada za brak. Možda za koju godinu.
Rekla je a svi smo prasnuli u smeh.