" ona je raj i pakao u jednom"
Eleonor je devojka borbenog duha koja ne prihvata ne kao odgovor. Za nju poraz ne postoji ni kao opcija. I kada je podcene spremna je na sve.
Šta će se desiti kada u njen život udje mladić kojeg bije loš glas i koji...
Eleonor POV Pošto momci i mi imamo treninge u isto vreme tata mi je rekao da ga sačekam kad završim. Iako se mnogi očevi kad im deca krenu njihovim stopama promene on ne . Čak ni kad je svoju karijeru završio i postao trener. Naš odnos je od prvog dana do danas isti. Neizmerno me voli i podržava u svemu. I nije bilo srećnije osobe od njega kad sam izrazila želju da treniram fudbal. Svi kažu da sam isti on što se pe tome i mnogo čemu drugom vidi. Svaka moja želja je za njega bila glavna misija ali me nije razmazio. Ni on ni mama. Imam sve ali isto tako znam granice u svemu. Osim kad se radi o ostvarivanju snova. Jer moj tata oduvek govori: "snovi su nešto besplatno i zato nikada ne treba prestati sanjati. Jer oni te motivišu da budeš bolji i da uspeš u svemu." Nakon što sam se presvukla i pokupila sve svoje došla sam do tatine kancelarije. Jer je on imao još nekog sitnog posla da dovrši. Ušla sam unutra a tamo sve isto kao i uvek. Na sve strane su obeležja kluba, slike iz njegove mladosti i karijere. Sa leve strane se nalazi prozor koji gleda na stadion a odmah do njega je i ogromni radni sto i stolica. Na stolu je imao hrpu papira i fascikli kao i laptop i milion hemijski. Kancelarija je bila prazna pa sam sela na stolicu. A u tom momentu se ispred mene ukazala mamina i njegova slika sa venčanja.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
(Zamislite samo Kylian umesto ovog lika🤣🤣) A odmah do nje je bila moja i njegova slika nakon mog prvog osvojenog turnira.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Uzela sam je u ruke a na licu mi se pojavio ogroman osmeh baš kao onaj koji oboje imamo na slici. Što sam je duže gledala sve više su mi navirale uspomene na taj dan. *flashback* 10 godina ranije... Pariz, Francuska. Cupkala sam nervozno nogom dok sam čekala početak svog prvog finala. Bila sam jako uzbudjena a ujedno i prestrašena. Pogotovo kad uzmem u obzir da je tata i cela naša porodica tu. Ne smem da ih izneverim. Odjednom osetila sam par dobro poznatih ruku oko sebe. Tata: gde je moja devojčica? Mala ja: tu sam tata. Tata: vidim malo si uznemirena i to je sasvim okej ne brini se biće sve u redu. I ja sam uvek takav pred svaki svoj meč ali znaš šta mi uvek pomogne? Mala ja: šta tata? Tata: pa čujem navijače ali najbitnije od svega toga je tvoja mama koja me poljubi i poželi mi sreću i naravno tvoje rukice koje se sklope oko mog vrata i ono tvoje "napred tata". A pošto danas ne igram ja već ti ja ću da budem podrška. I zato samo hrabro izadji tamo i pokidaj ih sve. Ipak si ti Mbappe.... *end of flashback* Xxx: sećaš se toga princezo. Iz misli me je trznuo glas upravo tatin. Digla sam pogled i videla ga nasmejanog. Ja: kako bih mogla da zaboravim najlepšu uspomenu iz mog detinjstva. Sem toga vidi koliko si lep ovde. Tata: šta hoćeš sa tim da kažeš mlada damo da ti otac nije više lep? Rekao je i podigao obrvu a ja sam se nasmejala te mu prišla. Ja: naravno da ne tata pa ti si za mene najlepši čovek na svetu zauvek. Rekla sam te ga zagrlila. A on je uzvratio i poljubio me u kosu.
