𝔽𝕦𝕕𝕓𝕒𝕝𝕖𝕣 🔚

7

Luka

Pristala je i sada je moja devojka.
Moram da priznam da sam strepio od njenog odgovora ali kada je rekla svidjas mi se odahnuo sam.

Bila je toliko slatka i smesna kada je promasila svoju kucu i umalo usla kod suseda.Sva se pogubila kada sam je poljubio a bogami i ja sam se pogubio od njene mekane i opojne usne.

Legao sam da spavam sa osmehom na licu. Tako je bilo u zadnjih par dana ali ovog puta sam osecao neki spokoj u sebi.Osecao sam se srecno i ispunjeno kao nikad ranije.

Sledecih par dana je sve islo lagano.Vidjali smo se u hotelu a kasnije malo setali ali uvek vratim svoju malu pepeljugu kuci pre ponoci.Jeste ona je mala. Cak i u stiklama mi jedva doseze do ramenima.

Ne ispustam priliku da je poljubim ali samo dok smo vani jer u hotelu je njen brat a ona je stalno ko na iglama da nas ne uhvati.

Danas sam je video samo ujutru kada sam se vratio sa treninga.Kasnije kada sam sisao na rucak nije je bilo nigdje.Celi dan sam silazio i setao u prizemju ali nisam je nigdje video.Kada je proslo osam sati zabrinuo sam se jer je trebalo da izadjemo zajedno a ja nisam mogao da je pronadjem.

Resio sam da je nazovem i da vidim sta se dogadja.

- Halo- javila se nakon drugog zvona

- Lutko gdje si?- pitao sam zabrinuto jer je i ona tako zvucala.

- Kuci sam Luka oprosti sto nisam dosla desilo se nesto i bila sam u haosu- prica bez prestana.

- Sta se dogodilo jesi li dobro?- pitam je i vec sam na putu da udjem u auto i odem kod nje.

- Ja jesam to nema veze samnom vec sa mojom sestrom.

- Jel mozes da izadjes samo na par minuta iz kuce samo da te vidim uskoro cu biti kod tebe?

- Joj bojim se da me ne uhvate i onako je i dalje sve u haosu.

- Samo minut Lina molim te- moram da je vidim

- U redu ali nemoj da stajes ispred kuce stani malo dalje ja cu doci tamo- uzdahne umorno

Stizem i parkiram se na uobicajno mesto a onda joj posaljem poruku da sam tu.
Nakon par minuta izlazi iz dvorista i pocinje da trci ka meni.Izadjem iz auta i krenem ka nju a ona mi se baci u zagrljaj.

- Sta je bilo bebo?- pitam zabrinuto

- Nemam puno vremena moram da se vratim pre nego sto neko primeti da nisam kod kuce.

- Jel ti sestra dobro?

- Aha jeste njoj nije nista ali Lev je pretukao Alekseja.

- Bice sve u redu duso nemoj da brines- zagrlim je

- Nedostajao si mi- kaze mi dok je grlim.Probam da se odmaknem od nje ali ona me stegne jace.

- I ti si meni nedostajala.Jako sam se zabrinuo kada nisam mogao da te pronadjem.

- Oprosti sto ti se nisam javila ranije izgubila sam pojim o vremenu- kaze kada se odlepi od mene.

- U redu je lutko bitno je da si dobro- kazem i poljubim je.

Opustila se malo i uvraca mi poljubac zeljno.Neznam koliko je vremena proslo jer smo se oboje izgubili u poljupcu ali u jednom trenutku je skocila kao oparena.

- Moram da idem jako sam se zadrzala - kaze panicno

- Pet minuta je proslo Lina niko nije primetio da te nema- pokusam da je umirim.

- Neznam kada cu moci da izadjem jer  sada sam kao na radaru zbog celokupne situacije.

- Videcemo se ujutru i nemoj da brines ja sam tu za sve sto ti treba.Ali znaj da ne volim ovo skrivanje.Zar nije bolje da im kazes da imas decka ?

- Naravno duso a onda da dodje moj brat kod tebe pa da te prebije kao sto je prebio danas muza od moje sestre.

- Ne bojim se ja tvog brata moje namere sa tobom su ozbiljne- kazem odlucno a ona na zarumeni na moje reci.

- Bar da sacekamo da se resi ova situacija pa onda cu popricati sa mojima.Ja ...danas sam rekla majci da se vidjam sa nekim i rekla sam joj da cu joj ispricati kada dodje vreme.

- U redu kako zelis ti tako ce da bude.Hajde sada idi - poljubim je jos jednom i ona trceci vrati se natrag kuci.

Koja devojka u danasnje vreme ima zabranu za izlazak iz kuce?- zapitam se a onda odgovorim sam sebi.
Moja devojka i bas zato je i posebna.

Ne zelim da se skrivam ali dacu joj vremena da skupi hrabrost i poprica sa svojima.

Od sutra pocinju utakmice pa cu imati manje vremena da provodim sa njom ali snacicemo se nekako.

Hvala vam na citanju ♥️