𝔽𝕦𝕕𝕓𝕒𝕝𝕖𝕣 🔚

15

Luka

Jedva sam cekao da ovaj dan dodje.Da je bilo do mene davno bi ovo uradio ali obecao sam njenom ocu da cu da sacekam da diplomira i napokon se to dogodilo.Juce sam dosao jer je bila dodela diplome,danas cu je zaprositi a za dve nedelje je vodim sa sobom.

Dugo sam razmisljao kako da izvedem ovo i napokon sam se setio.

Juce sam se dogovorio sa Levom da je dovede u hotel uz izgovor da mu je potrebna na recepciji da mu pomogne jer vise ne radi u hotelu.

Sada stojim iza vrata dok je gledam kako dolazi i staje na recepciji.Nije joj bas po volji sto je ovde.

- Dobar dan- kazem kada stanem ispred recepcije.

- Dobar dan izvolite- kaze otsutno ali ne podize pogled sa kompjutera.

- Ja sam Luka Stojanovic i zeleo bih da uzmem kljuc iz sobe 101- kazem a ona tek tada pogleda u mene.

- Luka- kaze iznenadjeno i krene ka meni.

- Dobro dosao- prica dok me grli

Svi su tu ali su pozadi.
Dosli su moji roditelji i njeni takodje. Lev i Marija i Lea i Aleksej sa decom. Svi znaju sta planiram da uradim jer sam prvo trazio dozvolu od njenog oca za ovo.

- Bolje te nasao ljubavi jako si mi nedostajala.

- I ti si meni nedostajao- kaze pa me poljubi.

- Jel se secas kako smo se upoznali?- pitam je par trenutaka kasnije.

- Secam se- kaze nasmejano

- Kada sam te prvi put ugledao nisam mogao da poverujem da si stvarna.Stalno sam se okretao da bi se uverio da si tu.Toliko si bila krhka i nezna kao da si od stakla pa sam se bojao da te dotaknem da se nebi slomila- pricam i vidim kako joj se suze skupjaju u ocima.

- Ti si se pojavila u moj zivot u trenutak kada sam se najmanje nadao.Donela si mi srece i bila uz mene kada si mi bila najpotrebnija. Verovala si u mene cak i onda kada sam sebi nisam verovao i gurala me napred kada sam zeleo da odustanem. Hvala ti na svemu ljubavi jer da nisi bila ti ja danas ne bi bio tu gde jesam.

- Luka...- kaze dok se suze vec slevaju niz njene obraze

- Jos tada sam znao da si ti moja ljubav za celi zivot ali morao sam da sacekam da odrastes jos malo jer sam to obecao tvom ocu- kazem sa osmehom i pogledam u njenog oca koji stoji na par metara od nas.

Izvucem kutijicu i kleknem ispred nje .

- Ljubavi moja jedina,zeno mog zivota dali zelis da se udas za mene?- pitam napokon

Guta knedle i brise suze od srece.Okrece se po sali jer pocinje vika i iznenadi se kada ugleda sve na okupu.

- Da da da - pocinje da skace i spusti se ispred mene.

Polako izvucem prsten pa joj ga stavim na domak prsta.

- Volim te lutko najvise na svetu.Hvala ti sto si od milion muskaraca na svetu odabrala da bas ja budem tvoj muskarac- kazen kada je zagrlim napokon.

-Volim i ja tebe ljubavi.Ovo srce kuca samo za tebe i tako ce biti do poslednjeg daha- kaze mi na usnama.

- Do poslednjeg daha- ponovim za njom.

Nakon sto sam je zaprosio i nakon sto su nam svi cestitali otisli smo na porodicni rucak.
Proslavili smo nasu ljubav svi zajedno.

Protekle dve godine nisu bile lake nimalo jer smo stalno bili odvojeni ali to nas je ojacalo i povecalo nasu ljubav jos vise.

Pre par meseci sam podneo papire da bi mogao da je povedem sa sobom.Dolazila je ona kod mene ali ostajala je kratko a sada napokon idemo zajedno i ne pustam je vise od sebe.

Svadbu cemo praviti na ljeto bas ovde u ovom hotelu u kom smo se i upoznali ali organizaciju cemo prepustiti nasim majkama i njenoj sestri.

Jednog dana cemo se vratiti i nastavicemo nas zivot ovde jer ne planiram da trcim ceo zivot za loptom.
Nakon sto zavrsim sa fudbalom otvoricu svoju advokatsku kancelariju i bicu ono za sta sam se skolovao ali jos uvek je rano za to.

Moji su navikli na moje otsustvo od kuce ali njeni nisu.Zato im je i tesko sada dok se pozdravjaju na aerodromu.S vremenom ce biti lakse znam jer sam ja prosao kroz ovo ali sada mora da bude ovako i da krenemo u zajednicki zivot samo nas dvoje.

Lina

Biti zena Luke Stojanovica je najlepsa stvar koja je mogla da mi se dogodi.Ja sam naj srecnija i naj voljenija zena na svetu.

Pre vise od godinu dana sam se preselila sa njim u Minhenu.Na pocetku je bilo tesko ali navikla sam se polako.Pre dva meseca smo se vencali.Tamo gde smo se upoznali,tamo gde me je zaprosio na isto to mesto smo se zakleli na vecnu ljubav. Nasa ljubav je ojacala a mi smo sazreli.

Planirala sam da pocnem da radim nakon sto prodje vencanje ali taman sam uspela da nadjem posao neko mi je pokvario planove.

-Ljubavi jel slavimo nesto?- pita me Luka kada vidi lepo postavljen sto.

Dok je bio na treningu skuvala sam veceru i odlucila sam da mu saopstim na ovakav nacin novosti.

-Moglo bi se reci- kazem zagonetno

-Ali danas nam nije godisnjica,i nije mi rodjendan jesam li zaboravio neki bitan datum?- pita dok razmislja

-Nisi ljubavi nista zaboravio.Idi istusiraj se i dodji da veceramo.

On je otisao a ja sam stajala ko na iglama dok sam ga cekala.

Nakon sto se vratio vecerali smo kao i svako vece do sad ali sam ja jedva pojela par zalogaja.

-Izvoli ljubavi - stavim ispred njega ciniju sa poklopac.

-Hvala ti ljubavi ali nisam vise gladan-kaze i skloni tanjir.

-Ljubavi otvori to je iznenadjenje.

Polako podize poklopac i u tom trenutku svet staje.
Gleda kao hipnotisan u maleni dres koji je savijen na tanjiru.

Pre dva dana sam saznala da sam trudna i narucila sam dres isti kao njegov ali na njega pise samo  Stojanovic.

Mislim da je to unikatan nacin da saopstite fudbaleru da ce da postane otac.

Polako uzima u ruke dres i podize ga ispred sebe.
Taj dres izgleda smesno u njegovim rukama jer je za bebu i moci ce da ga nosi do godinu dana.

-Cestitam ljubavi postaces otac- jedva uspem da kazem dok gledam kako ustaje sa stolice.Dolazi do mene i podize me u ruke.

-Dobicemo bebu-kaze presrecan dok se vrti u krig zajedno samnom.

-Luka vrti mi se glavi- pricam dok se smejem.

- Oprosti ljubavi poneo me je trenutak- polako me spusti na pod pa me poljubi.

- Volim te,volim te najvise na svetu.

- Volim i ja tebe ljubavi. Hvala ti sto postojis i sto si od milion zena odabrao mene.

- I da se opet rodim opet bi odabrao tebe jer da nisi ti ne bi bilo ni mene.

Sedimo na garnituri u dnevnom boravku dok on i dalje ne ispusta dres iz ruke.

- Zasto je toliko maleno?- pita zacudjeno.

-Zato sto je to za nasu bebu.Znas ona ce da bude malena kada se rodi i nece moci da nosi tvoj dres - objasnim mu.

Ja uvek kada idem da gledam utakmicu imam svoj dres koji mi je on poklonio.
Na njega pise  "Lina Stojanovic".
Poklonio mi ga je odmah nakon registracije  kada sam uzela njegovo prezime.Zato sam narucila mini verziju i za nasu bebu da se zna ko je ko na tribinama. Kada saznamo pol i kada odaberemo ime dodacemo ga na dresu za sada je ovako savrseno.

Malo me plasi to sto smo sami daleko od porodice i sto nece da ima ko da mi pomogne kada beba dodje na svet ali uvek potsetim sebe da imam njega.

Sa njim je sve lakse.
On je prihvatio mene bas takvu kakva sam bila.Iako su prosle godine i dalje ponekad me uhvati nesigurnost ali on je tu da mi da do znanja da ja sve mogu da uradim.

Hvala vam na citanju ♥️