𝔽𝕦𝕕𝕓𝕒𝕝𝕖𝕣 🔚

13

Lina

Usli su ,presli su i to polufinale i usli u krug najboljih.

Trebalo je da putujemo sa privatnim avionom koji moj otac poseduje vec godinama ali bilo je tesko da dobijemo karte jer je skoro sve bilo rasprodano.

Moj otac je mocan covek ali ja ga nisam nikad koristila da bi dobila nesto od njega.Ovo je prvi put da sam zatrazila nesto a on je to ucinio. Nazvao je Lukinog trenera i rekao mu je da cu doci na dan prvenstva i da nam treba bar jedno slobodno mesto na tribinama.Sve je bilo u fulu i nismo mogli da nadjemo karte ma ni za u zadnjeg reda.

Covek je bio jako velikodusan i obezbedio je mesto za mene u drugom redu.Nazalost nije bilo vise slobodnih mesta i moji nisu mogli da udju.Znala sam da bi mu puno znacilo da i njegovi budu pored njega pa sam i nijih nazvala i odlucili smo da svo petoro otputunemo zajedno.

Samo da stignem na vreme - molila sam se citav put od aerodroma do stadiona.

Bilo je sve preblokirano zbog prvenstva i redice su bile ogromne pred ulaz u stadion.

Izgubila sam svakakvu nadu da cu da uspem da udjem sve do jednog trenutka kada mi je svetnula ideja da idem preko reda.

Okrenula sam se ka mamom i tatom i oni su znali da nema drugi nacin pa su mi samo klimnuli glavom.Ostavila sam ih svo cetvoro i krenula sam sama.

Probijala sam se niz guzvu i gurala sam sve sto mi je stajalo na putu sve dok nisam dosla do ulaza.Ljudi su vikala na mene ali ih ja nista nisam razumela.U trenutku kada sam predala svoju kartu obezbedjenje me je gledalo u cudu jer sam bila u prvim redovima a tamo sede priviligovani ljudi.Sklonili su se sa puta i ja sam zakoracala unutra.Guzva je bila velika ali uspela sam da nadjem svoje mesto bas u trenutku kada su igraci izlazili na teren.

Nije znao da sam tu jer mu nisam rekla nista isto kao i proslog puta.

Stajao je u red sa svojim suigracima i kao da sam dozivela deza vu.On sara pogledom po publici i u jednom trenutku se zaustavja na mene.Ne veruje da sam tu i trpne par puta u neverici i protrese glavu.
Kada opet otvori oci ja se nasmejem i stavim jednu  ruku na svoje srce a sa drugom pokazem ka njemu a to je znak da ovo srce kuca samo za njega.

Navikla sam se na igru i naucila sam sva pravila.Puno sam ucila u proteklom periodu a on mi je objasnjavao sve sto nisam shvatala i sada sam profesionalac.

Prvo poluvreme je proteklo 1-0 za nas tim ali na pocetku drugo poluvreme domacini su izednacili rezultat i tako je ostalo do sekund pred kraja.

Mislila sam da ce opet da igraju na penali kao sto su igrali na balkansko prvenstvo ali prevarila sam se.
U par sekundi pre samog kraja dok su svi izgubili nadu ja sam pratila svog decka na terenu.Dok su svi igraci bili oko nas teren i spremali se da daju gol Luka je uspeo da uzme loptu od igraca i krenuo je u napad ka suprotnom golu.Teren je bio cist i trcao je sa zadnji atom snage do suprotne strane.U zadnji sekund  je zabio gol i pao na koljena.
Suze su mi se slevale niz obraze dok je on klecao na koljena i gledao u nebo.

Svi su ga opkolili i cestitali a domacini nisu mogli da poveruju da su porazeni.
Jos uvek su bili svi na nogama kada sam videla da trener dolazi ka meni.

-Uzmi ovo i dodji- rekao je kada mi je dao neku karticu.

Krenula sam zbunjeno i zakoracala sam na teren zajedno sa trenerom.

Trema me je drmala jer je bilo previse ljudi ali probijala sam se sve dok nisam stala pored njega.I dalje je klecao na koljenima i drzao se za glavu.

- Ljubavi- pozvala sam ga kada sam klekla pored njega.
Bio je u soku i telo mu je drhtalo.

Podigao je glavu i videla sam da place.

- Jel se zaista ovo dogodilo?

- Jeste ljubavi dogodilo se - pricam i brisem suze koje se neprestano slevaju niz njegove obraze.

- Dogodilo se- kaze i razvuce osmeh na licu

- Dogodilo se uspeo si - ponovim a on ustane pa me povuce u svoj zagrljaj.

- Hvala ti,hvala ti sto si dosla,hvala ti sto si tu.Ti si moja amajlija sreco moja jedina- pricao je i ljubio me svuda po licu.

- Ti si to zasluzio jer si puno vezbao a ja sam samo verovala u tebe- kazem iskreno

Nisam smela da ostanem duze jer su morali da proglase pobednika a nakon toga je sledila pres konferencija za medije i prosli su par sati.

Jos uvek sam bila tu ali cekala sam ga u vip delu gde su trebali da dodju svi igraci i da proslave pobedu.

Nosio je pehar u rukama a svi oko njega su pevali njihovu himnu.

Oci su mu sijale od srece a kada me je ugledao zamolio je sve prisutne za malo paznje.

- Zeleo bih da se zahvalim svojoj devojci koja je doputovala samo zbog mene danas ovde i donela mi srecu. Hvala ti ljubavi sto si tu danas bez tebe ne bih uspeo- kaze i stavi ruku na svoje srce.

- Ovo srce kuca samo za tebe i tako ce biti do kraja mog zivota- izgovori naglas.

Grlio me je i ljubio citavo vreme i nije me ispustao iz ruke.Toliko sam se izgubila da sam se sokirala kada sam ugledala moje i njegove roditelje kako ulaze u salu.

- Svaka ti cast Lina smestila si se lepo i zaboravila si ko te je doveo ovde- kaze mi tata a Luka se iznenadjeno okrene.

- Oprostite - kazem postidjeno a on se nasmeje.

- Cestitam ti sine bila je to sjajna igra- kaze moj tata i zagrli Luku.

- Hvala vam puno,nisam znao da ste i vi tu- kaze i pozdravi se sa ostalima. Vidim da je iznenadjen sto su i njegovi tu i drago mi je sto sam uspela da ga usrecim.

- Pa sta da radimo kada je Lina zapela da dodje nismo mogli da je pustimo samu ali ona je zaboravila s kim je dosla ocigledno- kaze tata opet zajedljivo.

- Dobro je sto ste je doveli bez nje ne bi uspeo a i drago mi je sto ste svi dosli- kaze Luka iskreno pa se okrene ka meni i vidim mu zahvalnost u pogledu jer su i njegovi roditelji tu.

Hvala vam na citanju ♥️