Mislila sam da ti kažem ono što me poslednjih dana muči, ali neću. Nemoj biti tužna, jer nije do tebe. Verujem ti i znam da ne bi nikome rekla, i obožavam te zbog toga, ali mislim da neke stvari trebaju ostati u mojoj glavi. Želiš da mi pomogneš i stvarno to cenim, neopisivo puno. Uvek primetiš kad sam tužna, ne znam kako ti to polazi za rukom, ali nekako me provališ. Ja uvek kažem da je sve u redu, iako obe znamo da nije, ali ne znam, valjda tako pokušavam ubediti sebe da jeste. Govorim ti jako malo o sebi. Samo onoliko koliko želim da znaš, i te informacije su dovoljne.
Mnogo stvari ja prećutim. Ne samo tebi, već svima. Zaključam bol unutar sebe sa namerom da ona tu i ostane. Takva sam, šta ću. Ne volim da pričam o sebi i svojim problemima. I ako smatram da treba nešto da znaš, ja ću ti reći. Znam da uvek mogu da računam na tebe, bez obzira na sve. Kao i ti na mene. Samo molim te, ne pokušavaj da izvučeš iz mene nešto što ne želim da bude izvučeno. Neka ostane unutra, na sigurnom.
