Neki ljudi nikada neće osetiti onu bol koja te proždire iznutra, lagano te ubijajući. Ona pusti svoje korenje duboko u srce i tu ostane dok ne prestaneš da se boriš, dok ne umreš od prevelike patnje za nekim. Jedini način da je se rešiš jeste da zaboraviš, da ostaviš sve iza sebe i da nastaviš dalje kao da se ništa od toga nije desilo. Ako ne možeš nazad, idi napred, bori se dok možeš, jer jedino ti je ta opcija ostala.
Ali oni koji nemaju snage da se bore protiv prošlosti, života i sudbine, mogu samo da očekuju čudo koje će makar ublažiti patnju, ili je čak iskoreniti.