Uvod

87 9 1
                                    

- Dokle više, dokle. - Devojka se drala na sred obližnje šume u njenom gradu.
- Ne mogu više. - Jak vrisak se čuo dok je vetar lagano nosio šarenoliko lišće.

- Devojka duge smedje i raščupane kose u svilenoj beloj spavaćici je stajala na pola šume kasno u noć i vrištala svoju bol. Nije mogla da zna zašto se život igra sa njom i zašto ne može da oseti bar jednom istinski osmeh i sreću. Umirala je a živela. Imala je ljude oko sebe a nikoga uz sebe. Ta devojka sam bila ja.

- Gospodjice, gospodjice, čujete li me? - Otvaram oči i osećam tople ruke na svojim obrazima.
- Gde sam? - Gledam oko sebe.
- Jeste li dobro samo mi recite? - Gospodin sa kovrdžavom kosom mi se obraćao i pomogao mi da ustanem.
- Dobro sam, ja sam, ovaj...
- Čuo sam neki vrisak pa sam odmah dotrčao ali ste se onesvestili. - Gledao me je zabrinuto.
- Izvinite što sam vas uznemirila, ja dolazim ovde kada mi se skupi bol na duši i... - Prekinuo me je.
- Ne izvinjavajte se, i ja dodjem ovde prošetam malo očistim mozak. - Pružio mi je ruku dok je govorio poslednju rečenicu.
- Tina, drago mi je. - Rukovali smo se.
- Igor, drago je i meni. Povešću te do bolnice.
- Super sam, nije mi ništa stvarno. - Sklanjala sam grančice sa svoje kose.
- U redu... Ako ste tako odlučili onda ću vas povesti do kuće, makar to. - Insistirao je.
- Ne treba hvala, blizu je.
- Molim vas, neću vas povrediti ne brinite. - Nije izgledao kao tip koji voli da povredjuje druge.
- U redu... - Otišla sam za njim i za par minuta smo se spustili niz šumu. Ušla sam u teget audi i rekla mu gde da me ostavi.

- Može ovde. - Pokazala sam prstom gde da stane.
- Jeste li sigurni?
- Da, da. - Parkirao se na ulaz moje ulice.
- Hvala vam, i izvinite još jednom. - Krenula sam da izadjem.
- Čekajte, upišite moj broj. - Gledala sam čudno.
- Mislim da ne shvatite pogrešno, radim kao psihijatar i voleo bih da vam pomognem da rešite svoje probleme, jer kako vidim... Pomoć vam je potrebna. - Uzeo je parče papira i zapisao svoj broj.
- Hvala vam... - Uzela sam papir i izašla. Potrčala sam do kuće i razmišljala o situaciji koja se malopre desila, da li sam luda ili me je upravo dovezao do kuće psihijatar...

PsihijatarWhere stories live. Discover now