Psihijatar

|7. Deo|

- Anja ovo što si napravila je mnogo slatko, zar ti nisam rekao da pijem kafu bez šećera?
  - Žao mi je, mnogo mi je žao, zanela sam se, izvinite, ja sam... - Izvinjavala se.
- U redu je samo želim...
- Doneću vam novu. - Prekinula je Igora
- Ne, ne. Ne treba. Saslušaj me Anja, ti si vredna radnica, uvek si bila super, sve pohvale, samo ne želim da me lažeš. Znam gde si sinoć bila i ako si rekla da ideš kod sestre, ali ne krivim te i ne ljutim se, samo želim da pričaš iskreno. - Pričao je sa njom sa puno razumevanja, u neku ruku je i flertovao, nije se šalio kada je rekao da se igramo.
- Meni je zaista žao, neće se ponoviti. - Spustila je glavu dole.
- Uzmi minđušu i vrati se na svoje mesto. - Rekao joj je.
- Izvinite i vi. - Uzela je minđušu iz moje ruke.
- Baš je lepa, gde ste uzeli? Mislim pitam jer je moja mama imala slične.
- To je... Poklon, da, to je poklon. - Koliko samo ne ume da razgovara kada je pod nekim pritiskom ili strahom.

- Anja je izašla a mi smo ostali i razgovarali još malo.
- Tina, šta misliš da odemo večeras na neku večeru, znaš onako večera da zaboravimo malo na probleme da iskuliramo. - Da li je to on mene pozvao na večeru?
- Pa.. Bilo bi mi drago da odemo. - Iskreno sam mu odgovorila, možda je to super prilika da ispitam svoja osećanja.
- Mislim mogli bismo na neku žurku ali ja ne idem baš tamo, ali ako ti želiš...
- Ne, ne, večera zvuči super. - Uzela sam gutljaj kafe i uživala u pogledu na njega znajući da možda imam neke šanse.
- Onda se nađemo u 9?
- Dogovoreno.

- Ostatak dana sam provela sa drugaricom Isidorom koja je poznata po imenu Icy, ona svira gitaru i uvek je po nekim svirkama tako da se ne viđamo baš često.

- Icy, jako sam uzbuđena, zamisli on i ja na večeri, šta da obučem? Pa nisam ni krenula da se spremam. - Šetala sam po sobi dok me je Icy gledala i smejala se.
- Hahahaha. - Smejala se.
- Šta je smešno? - Ljutito sam pitala.
- Ti si se zaljubila. Gle, po svirkama su uglavnom ljubavni parovi ali nisam videla osobu poput tebe.
- Ja se zaljubila? Izgleda da ne obraćaš dovoljno pažnje. - Ubeđivala sam kako nju tako i sebe.
- Gde te vodi na večeru?
- Ne znam, nije pomenuo.
- Pitam da znamo kako da se obučeš, ipak se stajling bira po mestu izlaska. - Otvorila je moj ormar i izvadila stvari na krevet.
- Ma daj, ko je smislio ta pravila?
- Jedna mudra osoba, ta osoba sam ja. - Obe smo se nasmejale.

- Kako si lepa. - Pohvalila me je, obukla sam beli top, crne pantalone i preko crni sako.
- Ja sad moram da palim, imam probu, ako zakasnim ubiću te. - Uzela je svoju torbicu.
- Hvala Icy, javljam ti sve, i srećno.
- Srećno i tebi. - Zagrlila me je a ja sam je ispratila.

- Hej Tina, stižem za dva minuta, nadam se da si spremna. - Napisao mi je poruku.
- Jesam, čekam te. - Odgovorila sam.

- Gde si pošla? - Tata me je upitao.
- Idem malo do grada. - Obuvala sam crne štikle.
- Sa kim?
- Sa društvom.
- Mislio sam da ideš sa Isidorom. - Opet ispituje, kao da ga zapravo interesuje.
- Žurim, ćao. - Izašla sam.
- Videćemo Tina gde žuriš.

- Igor je došao po mene.
- Zaista lepo izgledaš, veruj mi. - Pažljivo je vozio i pogledao me.
- I ti, imaš lep ukus za košulju.
- Hvala Tina. - Nasmejao se i ubrzo smo stigli do restorana, bilo je previše ljudi kao da je neki bitan događaj.