Psihijatar

|5. Deo|

- Ko? Tina o kome pričaš?
- Ona tvoja asistentkinja, odakle ona kod mene na večeri? Nikad pre nije dolazila.
- Anja? Zar nije rekla da ide kod sestre koja je u drugom gradu. - Osetila sam zbunjenost u njegovom glasu.
- Kakve sestre Igore? Kažem ti da žena sedi za stolom u mojoj kući.
- Smiri se, polako, diši samo.
- Ne znam šta je razlog ali saznaću.
- Dobro, ko još sedi sa njom?
- Neki ljudi, navodno su tu zbog posla, tata mi je rekao da će biti bitna večera, celu noć pričaju o poslu ali Ana ili Anja kako već ne progovara.
- Odakle njoj drugi posao? U redu Tina idi sad tamo smiri se, prati šta Anja radi i javljaj mi sve.
- Ne pričaj nikome za ovo okej?
- Neću, bar dok se ne poklope sve kockice.
- Idem sada, hvala ti.
- Nema na čemu Tina. - Završili smo poziv i vratila sam se nazad.

- Jesi li u redu dušo? - Čim sam došla maćeha je upotrebila svoje tajno oružje "dobrotu" prema meni.
- Da, izvinite malo mi je bilo vruće pa sam izašla da se umijem. - Sela sam za sto.
- U redu gospodine Aleksa, hvala vam na divnoj večeri, bio je red da mi krenemo. - Čovek u crnom odelu se obratio tati.
- Ali tek ste došli... - Sara mu se obratila, veoma čudno jer ona nikada nije bila prijatna prema gostima.
- Gospođice veoma ste ljubazni, ali nismo došli samo da ćaskamo već da se dogovorimo oko posla sa vašim ocem. - Ovaj čovek je gleda sa nekim žarom u očima, sigurno nešto petljaju.
- Ustali su i krenuli da se pozdravljaju sa nama, Anja mi se samo nasmejala i krenula ali sam je zaustavila.
- Da li se znamo odnekud? - Pružila sam joj ruku.
- Mislim da ne, nikada vas nisam videla. - Ljubazno se osmehnula i otišla za onim ljudima.
- U tom trenutku na podu sam videla da joj je ispala minđuša.
- Izvinite ispalo vam je. - Istrčala sam iz kuće i dozivala je kako bih joj vratila minđušu ali prekasno, već je ušla u auto.

- Svi su otišli na spavanje a ja sam razmišljala.

- Bože koliko samo slučajnosti, Anja je Igorova asistentkinja u klinici ali šta ona radi ovde? Zaboravila sam da pozovem Igora, a rekao mi je da ga obavestim o svemu. - Pozvala sam ga.

- Šta se dešava? - Odmah se javio.
- Nešto jako čudno, nije htela da se pozdravi sa mnom i kada sam joj prišla ispala joj je minđuša. - Izvadila sam je iz džepa.
- Ona nikad ne nosi minđuše. - Toliko dugo radi kod njega da zna sve o njoj.
- Bože, znaš li koliko vrede ove minđuše Igore? Ali čekaj malo. - Zagledala sam se u njih, i kroz glavu mi je prošlo par slika.
- Ne razumem te Tina.
- Zovem te čim proverim nešto. - Prekinula sam poziv, spustala minđušu na krevet i krenula da tražim album sa slikama.
- Gde je? Gde je? Gde je? - Tražila sam album po fioci gde inače stoje mamine slike iz mladosti.
- Ne, nije moguće, ovo zaista nije moguće. - U jednoj ruci sam imala minđušu a u drugoj sliku i nisam mogla da dođem sebi od šoka.