Psihijatar

|8. Deo|

- Dobrodošli, imate li rezervaciju?
- Igor.
- Prezime?
- Samo Igor. - Zašto krije prezime?
- Aha vidim, izvolite ovde je vaš sto. - Seli smo za sto, restoran je bio jako lep, imalo je puno ljudi.

- I kako ti se čini?
- Lepo je, nisam nikad bila ovde. - Razgledala sam okolo.
- Ja jesam, ovo mi je omiljeni restoran.
- Koliko si još devojaka dovodio ovde? - Ljubomora na vidiku da, da.
- Sam sam dolazio, ne postoje druge devojke osim...
- Izvolite, šta ćete za jelo i piće? - Baš kada je hteo nešto da kaže konobar ga je prekinuo.
- Ja ću pohovanu piletinu. - Rekli smo u isto vreme i nasmejali se.
- A za piće?
- Ja bih vodu a gospođica šta želi. - "Gospođica" slatko priznajem.
- Može i meni voda. - Naručili smo.
- Kakva slučajnost, ovo od malopre je bilo jako čudno.
- Šališ se pa to mi je omiljeno.
- I meni je. Nego Igore.
- Reci?
- A da nastaviš ono što si započeo?
- Koje? - Pretvara se da ne zna.
- Dame i gospodo drago nam je što vas svaku noć vidimo u velikom broju, sada će nam popraviti atmosferu mlada nada i zvezda Icy. - Icy? Moja Icy? Ona ima svirku na mom dejtu?

- Dobro veče dragi ljudi, moram priznati da je ovde najukusnija hrana i zadovoljstvo mi je što ćemo se večeras družiti. - Dobila je veliki aplauz.
- Ovo mi je najbolja drugarica. - Rekla sam Igoru i samo što nisam skakala od sreće jer sam jako ponosna na nju.
- Stvarno? Nisi mi rekla da će ona biti ovde.
- Nisam ni ja znala.

- A posebno mi je drago što ovde vidim svoju najbolju drugaricu koja nije znala da ću biti ovde večeras, draga Tina ovo veče ću otvoriti sa pesmom samo za tebe. Molim vas aplauz za Tinu jer bez njene podrške ne bih bila ovde. - Primetila je da sedim sa Igorom  i dobila sam aplauz. Zaista sam ponosna na svoju drugaricu.

- Muzika je bila fantastična, ko bi rekao da je divan provod u ovakvom na prvu loptu ozbiljnom restoranu. Igor i ja smo večerali, plesali, zabavljali se ali odjednom sam dobila neki čudni osećaj, kao da je neko ili nešto tu. Pogledala sam oko sebe i videla bezbroj nepoznatih lica koji su se veselili uz muziku.

- Idem do toaleta Igore.
- Da li je sve u redu ne izgledaš baš najbolje.
- Jeste, ne brini se ništa. - Osmehnula sam se da ne bi provalio.
- Na putu do toaleta sam se sudarila sa nekim.
- Izvini. - Ženi je ispala torba a ja sam je uzela sa poda i vratila joj.
- Uzela je torbu, pogled joj je bio u daljini nije rekla ni izvini ni hvala. Baš je bila čudna, otišla je a ja nisam uspela ni sledeći korak da napravim i pala sam, onesvestila se. Sve što sam čula su bili glasovi ljudi kako dozivaju u pomoć.