Psihijatar

|6. Deo|

- Dođavola, šta će mamine minđuše kod tebe.
- Na slici je bila moja mama, nosila iste minđuše koje je dobila na poklon, u to vreme je ona otišla na otvaranje najskuplje zlatare u gradu, dizajnerka je rekla da će samo jedna žena dobiti na poklon minđuše od kojih postoji samo jedan model. I izabrala je moju mamu, te minđuše su bile ostavljenje kod moje tetke u vikendici, jer tata nije dozvolio da se bilo šta njeno čuva, osim ovih slika koje sam krišom uzela. Ali očigledno nisu više tamo jer ova jedna minđuša što je kod mene ne liči na kopiju.

- Opet sam pozvala Igora.

- Tina, hoćeš li mi zaboga više reći šta se dešava. - Osetila sam neku vrstu tuge jer je baš bio zabrinut.
- Izvini, moja greška. Slušaj, ona žena ili je lopov ili nešto slično ali je veoma opasna.
- Lopov? To objašnjava sve one hemijske koje mi nestaju iz kancelarije. - Blago se nasmejao u pokušaju da smiri tenziju.
- Kupiću ti hemijske ne brini. - Nasmejala sam se i ja.
- Pogledaj koliko je sati 01:50 je, idi u krevet dolaziš sutra da mi ispričaš sve.
- Važi, laku noć. - Prekinula sam i krenula da skidam šminku i oblačim pidžamu, oka nisam sklopila od razmišljanja, ko je ta žena? Šta ona želi on mene, od nas, od moje porodice? Mislila sam da ću da poludim, spavala sam svega 3 sata, čula sam svoj alarm, spremila se i sišla dole.

- Gle, gle, Uspavana princeza se probudila ranije nego inače. - Sara je pauzirala svoju seriju i stala ispred mene.
- Da, jer imam prečih poslova da obavim a ne kao pojedinci da gledam serije i blenem u plafon. - Htela sam da je zaobiđem ali me je uhvatila za ruku i povukla nazad.
- Blenem u plafon? Pazi kako razgovaraš sa mnom da te ne bih ubila ovde.
- Skloni se bre psihopato bolesna, napunila sam 18 i neću sigurno tebi da polažem račune, budalo razmažena. - Blago sam je odgurnula i krenula da izađem.
- Saznaće tata za ovo da znaš.
- Ma jebi se. - Izašla sam i sačekala Igora, ubrzo je došao, razmenili smo par rečenica u putu a ostalo ostavili za kancelariju.

- I eto, to je cela priča. - Ispričala sam mu sinoćnja dešavanja.
- Jesi ponela minđušu?
- Jesam, tu je u torbici.
- U tom trenutku neko kuca na vratima.
- Napred. - Rekao je Igor.
- Doktore, vaš pacijent je zvao i rekao da danas ne može da dođe, rekao je da pije tablete i da ne brinite. - Ušla je Anja, kada me je ugledala počela je blago da zamuckuje.
- Razlog?
- Nije ništa pomenuo.
- U redu, možeš da ideš. Okrenula se da izađe ali..
- Ustvari Anja, donesi nam dve kafe. - Klimnula je glavom i izašla.

- Kada donese kafu ti ćeš joj dati minđušu i reći da te podseća na mamu. - Vrteo je hemijsku po ruci i po pogledu sam prepoznala da će ovo biti mnogo ozbiljan period.
- Ali šta ćeš ako nastane neprijatna situacija jer te lagala da će kod sestre?
- Prepusti to meni, moramo da se igramo malo ako želimo da otkrijemo neke stvari. - Namignuo je.
- Znam da izgledam kao mi treba litar kafe. - Pokazala sam mu prstom na podočnjake od nespavanja.
- Lepa si svakako. - To je ono što sam želela da čujem.
- Ma daj, to svakoj devojci koja dođe pričaš.
- Ne, zašto pomišljaš na to?
- Znam da svima isto pričaš jer je to verovatno neka caka kod vas doktora. - Bilo mi je drago što je to rekao ali nisam htela da on to vidi.
- E sad me vređaš, ja nisam običan doktor već psihijatar, a to da si lepa jesi, prelepa si.
- Oboje smo se nasmešili jedno drugome i dva minuta nismo progovarali, tišinu je prekinula Anja.

- Izvolite. - Spustila nam je dve šolje vruće kafe.
- Hvala Anja.
- Još nešto? - Pogledala je samo Igora, kao da se plaši mene.
- Ovaj... Juče vam je ispalo ovo. - Pružila sam joj minđušu.
- A to... To je... - Unervozila se i krajem oka pogledala Igora.
- Anja, ovo što si napravila je...