Verovatno ste pročitali prvi deo, a kako ne biste opet, evo sažetka i nekih karakteristika koje ćete imati u glavi :
Emilija Aleksić, Ema, postala je glavna sestra na ortopedskom odeljenju sa samo 19 godina.
Dušan Vlahović, njen dečko, koji igra za Juventus, čija je pozicija u reprezentaciji pod pitanjem zbog njegove slike u medijima, ima 23 ali pokazuje odlučnost, nameru i izražava jasne stavove prema Emi.
Sve je počelo kada je Dušan zadobio porezotinu od krampona na utakmici za vreme kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u fudbalu.
Pošto je zadobio ne tako tešku povredu, odlučuje se da to iskoristi kako bi pridobio Emilijinu pažnju i pozove je da radi za njega, ukazivajući mu dnevnu kućnu negu koja mu možda i nije bila potrebna.
Tada je iskorišćava, počinje da je maltretira i ona, u aprilu, ostaje trudna greškom slučaja.
Oboje se nisu nadali tome tako da su ostali zajedno samo zbog toga. Polako počinju da hvataju emocije, priznaju svoju ljubav jedno drugom, iako je i seksualno i verbalno nasilje prisutno.
Tu se umešao i Strahinja Pavlović, reprezentativac Srbije, Dušanov najbolji drug, koji svo vreme pokušava da ohrabri Emu i daje joj potporu i utehu.
Emilijina najbolja drugarica Tijana, umire, a to je toliko bila stresna situacija za nju da je izgubila dete, ali joj ostaje drugi blizanac.
Ne tago dugo, boravila je u bolnici na Vračaru, gde i radi, gde je Dušan uspeo da joj pokaže barem malo ljubavi kupujući joj crvene ruže i oblačeći joj jaknu da joj ne bude hladno.
Odlučuje da posete njegove roditelje pre nego što se Ema porodi, a to je donelo još veću dramu i konfuzije.
Od Slađane, njegove majke, saznaju da je Emilija usvojena, da njeni pravi roditelji su zapravo Tijanini.
Nakon toga, Ema se obratila Neveni i Dejanu, oni su priznali da je to istina i bili su spremni da je ponovo prihvate jer ju je Anđela, osoba koju je Ema smatrala pravom majkom, psihički maltretirala i praktično odustala od nje kada je shvatila da je trudna.
Svi naslovi u medijama pogoršavali su Dušanov ugled, strašne i lažne stvari su pisane i to je bio jedini izvor tuge i krivice u njihovim grešnim dušama.
Kroz priču, renovirali su kompletan stan, i do januara, kada se Ema porodila, imali su jedan savršen za sina, Mihajla, koji im je otežao život i doneo neprospavane noći kao mladim roditeljima.
Na dan žena, Osmog marta, Dušan je Emi kupio auto, pokušavši da se iskupi za sve greške koje je načinio.
Ovako se i završio prvi deo.
* * *
Sada knjiga prelazi u prvo lice jednine, iz moje perspektive.
* * *
Kada je prošlo pet godina, ja sam se zaposlila kao profesorka zdravstvene nege u medicinskoj školi, kako bih što manje vremena provela sa Dušanom.
Pitate se zašto?
Dušan i dalje nije promenio karakter.
* * *
Ovo je ozbiljna priča o nasilju u porodici. Baviće se temom do kada žena sme da trpi, kako da se ponaša u takvim situacijama i da li je vredno ostati.
Biće previše grubih reči, bilo kog vida nasilja, glume i zataškavanja da će se u jednom trenutku postaviti pitanje da li tu uopšte postoji ljubavi.
Biće iznuđivanja, droge, teških postupaka, fizičkih mučenja koje Emilija mora da trpi jer ne želi da njeno dete odraste kao i ona - bez pravih i brižnih roditelja.
Ko će joj pomoći i da li će iko? U kome će pronaći utehu? Hoće li oprostiti Dušanu? Hoće li pokušati da ga poporavi? U kakvim trenucima će on posustati i da li je njemu dodir način na koji ispoljava ljubav? Da li je Emiliji muka od tog dodira ili samo želi da je dodiruje neka druga osoba? Koja? Kada će prvi put zaplakati od jakih emocija? Da li će dijamant biti dovoljan da ostane? Da li će se ponašati kao žena fudbalera? Da li će dve crtice da ulepšaju ili još više zagorčaju njen život? Ko će biti taj koji će igrati ključnu ulogu u vaspitanju deteta i kako izgledaju ti trenuci?
Dušan će sedeti na tepihu igrajući se sa Mihajlom, dok će ih Ema, sa suzama u očima, posmatrati peglajući uniformu za posao.
* * *
To je to što se tiče nekog uvoda. Nadam se da ćete se zaista uživeti u ovu priču i, ako iskusite nešto slično, odmah prijaviti policiji, pozivom na broj 192, ili službi koje su obavezne da vam pomognu u takvim slučajevima.
Prijava nasilja u porodici: 0800-100-006
Nacionalni SOS broj za žene sa iskustvom nasilja: 0800-222-003
Nacionalna dečija linija – savetodavna podrška deci 116111
Za zaustavljanje nasilja nad ženama neophodno je učešće čitavog društva. Podrška drugih članova porodice, prijatelja, šire okoline može biti od presudnog značaja da se nasilje prijavi i da se napusti nasilna veza, odnosno da žrtva dobije adekvatnu zaštitu i pomoć.
Ako vam se osoba poveri da proživljava nasilje, prvo što možete da uradite je da joj verujete.
Slušajte je bez osuđivanja i prebacivanja krivice i uverite je da ima pravo na život bez nasilja.
Ohrabrite je da potraži pomoć i pružite joj potrebne informacije o tome kako i kome može podneti prijavu ili ponudite da nasilje prijavite umesto nje, uz njenu saglasnost.
U ovoj priči takođe ću se okrenuti na psihološku stranu maltretiranja. Koje posledice ostavlja verbalno nasilje - da li će Mihajlo pokupiti očeve reči i ponašanje? Kako seksualno nasilje utiče na Emilijino ponašanje - da li će se plašiti svaki put kada joj Dušan kaže da je voli? Da li će se uplašiti svaki put kada Dušan slučajno podigne ruku?
Osim psihološkog, ima i emocionalnog uticaja.
Mimo svih prepreka, grubosti i crnih dana, u Emilijinom životu uvek ima vremena za osmeh i topli pogled. Gleda svog sina sa takvim sjajom u očima, posmatra Dušana kako namešta kravatu kao da se tek zaljubljuje u njega. Gleda da svaki trenutak iskoristi da razneži partnera i da mu kaže da ga voli ma šta se naopako desi, i želi da mu prenese poruku da će uvek biti tu za njega i njihovo dete.
Da li su suze jedini dokaz ljubavi?
Drago mi je što ćete sa mnom ući u još jedan dug period i što ćemo se zajedno nervirati narednih godinu dana.
Srdačan pozdrav od mene i dobro došli na nove stranice stare ali nove priče :)
