"Ljubav u bojama" // 🔛

10.

Nakon što sam Maxa odvela kući kako ne bi napravio neko sranje odem do svog stana. U trenutku kada sam htela da otključam vrata istog iz stana pored izašao je Nicholas. Nije me ni pogledao.

[▪︎▪︎▪︎]

"Ljubomoran je!" ;kaže malo glasnije te nas ljudi pogledaju.

"Matilda tiše." ;uputim joj, a ona podigne ruke do ramena. "I zašto bi bio ljubomoran? Poznajemo se svega par dana."

"Možda jer mu se svidjaš, jer te želi pored sebe, ali ipak to je muško." ;podigne obrve na njenu izjavu.

"Utešila si me." ;kažem ironično.

"Pa šta želiš da kažem? Možda bi trebalo da popričaš sa njim." ;popije gutljaj kafe.

"A-a, to ne dolazi u obzir. A i ne osećam ništa." ;podigne obrve na moju izjavu pogledajući me, a pogled je govorio da mi ništa ne veruje.

"Pa kako onda očekuješ neke odgovore?"

"Uf!" ;izdahnem iznervirano, a zatim završim sa kafom. "Imam posla u galeriji, moram da idem." ;dodam, te se pozdravim sa njom i napustim kafić. Tek naveče sam se vratila u stan kako bih sredila još neke slike koje treba da izložim. Kada sam izašla iz lifta ugledam Nicholasa kako izlazi iz stana. Imao je par otvorenih rana na licu.

"Dobro si?" ;upitam kada mu brzim korakom pridjem i stavim ruku na njegov obraz.

"Mhm." ;promrmlja kada skrene pogled.

"Šta si uradio?" ;upitam.

"Ništa." ;doda kratko.

"Dodji." ;uhvatim ga za nadakticu i povučem ka svom stanu. Udjemo unutra, te dok se on smesti na kauč ja odem po prvu pomoć.

"Čemu ovo?" ;upita me kada sednem do njega.

"Samo želim da pomognem." ;dodam kada otvornim kutiju za prvu pomoć.

"Ovako si i njemu pomagala?" ;upita me, a ja podignem pogled ka njemu.

"Šta je sa tobom?" ;upitam ga kada skupim obrve.

"Samo pitam." ;besno zatvorim kutiju.

"Ne." ;odgovorim kratko.

"Pa možda bi trebalo, on izgleda gore." ;uputi mi te vratim pogled ka njemu.

"Može da čeka." ;dodam ironično.