Pavle
--
Malo prepadnut se okrećem i krećem kući. U šta sam se uvalio? Zbog nje? osećam neku čudnu povezanost sa njom. Kao da je poznajem čiitavog života, kao da je znam još duže od toga. Kao da mi je najbliža. Bliža od svih ljudi koji su od samoog početka sa mnom. Osećam se kao da može da mi čita misli. Možda čak i može? Kao da znam svaki moj korak. Osećam se kao da zna sve o meni. Nekada se čak osećam kao da ja znam sve o njoj. Kao da ja njoj mogu da čitam misli. Kao da znnam svaki njen korak.
Skidam garderobu sa sebe. Osećam se umorno i neispavano. Navlačim stari šorts, ležem u krevet i pokrivam se laganim ćebetom. Sklapam oči.
„Probudi se, spavalice!", čujem podli glas kako me doziva. Oči mi se polako otvaraju. Okružen sam crvenilom. Oblaci i odvratan miris sumpora kruže oko mene. Ovo liči na prokleti pakao! Zgranut prizorom samo gledam oko sebe. Strah me je da dodirnem bilo šta, pa to i ne radim. „Odmah prekini sa istraživanjem škole!" čujem naredbu. „Ta dečurlija je mrtva, a ako nastaviš sa ovim, nećeš se izući", pretnja. Klimam glavom. Nastavicu.
Crnilo. Spavam.
