Odrasla je ceo život u sirotištu i tamo je bila najlepša.Posle šesnaest godina gledanja kako deca odlaze i nalaze porodice jedna porodica je dobrovoljno prihvatila da budu njeni hranitelji.
Spremna na najgore stvari ona odlazi sa njima.Očekivala je...
Sedeli smo u tišini,nisam znala šta da kažem.Nakon nekog vremena prekinula sam tu neprijatnu tišinu koja je ovladala sobom.
Ja:Pa ako smo bliznakinje zašto nas niste obe usvojile.
Spustila sam glavu i gledala u zemlju dok su suze padale na pod.Nisam znala dal su srećne suze ili one koje svi mrze.Lea me je uhvatila za ruku i pogledala me onim smeškom od kojeg se uvek nasmejem.Umesto Klaudije ona je odgovorila na moje pitanje.
Lea:Kada su mene usvojili tatin biznis se još razvijao i živeli smo u malom jednosobnom apartmanu...
Klaudija:(Nastavila je)A kada je naša firma počela da zarađuje milione vratili smo se po tebe ali su te usvojili Marko i Kata pa nismo ni znali da si ostala ovde.Ono što smo hteli da te pitamo je da se useliš sa nama pošto nema potrebe da živiš u onoj kući.A mi se sada još malo selimo pa smo hteli da te provedemo sa sobom,ti i Lea ćete obožavati Pariz.
Kada je rekla Pariz nisam znala šta da kažem pa sam kratko i jednostavno rekla.
Ja:Treba mi vremena da razmislim.
Lea:(Uhvatila me je za ruku)Mi ovde plačemo kao debili,ejjj pa sestre smooo.
To jeste bila najbolja vest ikad pa sam je tako jako zagrlila da smo pale na pod.Jedino što mi je u svemu ovome bilo frka je Luka,nisam znala da li želim da ga ostavim.Lea me je ispratila do vrata i ja ulećem u Lukina kola.Kada je video moju zamišljenu facu koju nikada ne mogu da sakrijem upitao me.
Luka:Malena šta ti je.
Ja:Upoznala sam moje biološke roditelje.
Zaćutao se i gledao negde kroz prozor i nije pomerao pogled.
Luka:Da pogodim pitali su te da se useliš kod njih.To nije tako loše ipak smo blizu ali više volim kada si sa mnom u mojoj kući.
Ja:Da pitali su me to i ima još nešto.(Izdahnula sam)Oni se uskoro sele u Pariz i kada bi se uselila sa njima morala bi da odem.
Samo je skrenuo pogled sa mene i krenuo da vozi.Ćutao je i ta tišina me je ubijala pa sam ga pitala.
Ja:Luka reci nešto molim te.
Luka:(Parkirao se)Šta koji kurac da kažem,a.Jednom u životu se zaljubim u nekog i kažem tu jebenu reč volim te i ti sad da mi kažeš da ćeš da se preseliš sa biološkim roditeljima.
Ja:Rekla sam im da ću da razmislim.Luka parkirao si se ispred kafića ljudi nas gledaju nastavi da voziš.
Luka:(Krenuo je da vozi):Brate ako pričaju sa Katom i Markom o tome odmah ćeš da odeš.
Ja:Zar se tu Kata i Marko ništa ne pitaju?
Luka:Apsolutno ništa ne mogu da se bore sa tvojim roditeljima.
Vratili smo se kući i ušli u dnevnu sobu gde su nas Kata i Marko već čekali.
Kata:E pa deco mi sad odlazimo na poslovni put,vraćamo se za dve nedelje.Budite dobri.
Marko:A pod vi gledamo u tebe Luka.Zvao nas je inspektor u vezi one žurke koja je sinoć održana i rekao mi da ste ti i Armani ukrali nekoj devojci torbicu i da ste potrošili sav njen novac na alkohol i pritom je dodao da kada su upali na tu žurku da je prekinu i pregledali vas vaši džepovi su bili puni kokaina koji ste dilovali po žurci.Platili smo kaznu,ali sledeći put ćemo te ostaviti da truneš u zatvoru nesrećo sramotna.
Izašli su,a ja sam popreko pogledala u Luku koji je pokušao da promeni temu,ali to kod mene ne pali.
Ja:Dilovao si i krao si,dobro da li ti pokušavaš da odeš u zatvor.
Luka:Nije bilo ništa ozbiljno mislim nije da smo ubili nekog.
Ja:Ne razumem zašto moraš da budeš takav.
Luka:Zato što takvi ljudi prolaze u ovom sjebanom svetu.
Ja:Tebe mora neko da prevaspita izgleda.Sedi dole.
Seo je,a ja sam otišla hitro gore da obučem ono što mi je Lea ostavila u ormanu kao šalu.To je ovo
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Vraćam se dole i kad me je zateknuo Luki je vilica pala do poda.
Luka:Nemoj sad doktor je rekao...
Ja:Šta je doktor rekao.Meni nije ništa dobro mi je mislim ti radiš to sto puta jače.Ono nije bilo ništa.
Luka:Ali iskrvarila si.
Ja:To može svakom da se desi,pritom ništa nije reko u vezi sa mojim jezikom i ustima.
Pojavio mu se prljav osmeh.
Luka:Malena da li sada hoćeš da nagovestiš da hoćeš da ga popušiš.
Ja:Možda da,možda ne šta ti misliš.
Polakim koracima sam došla do njega i sela mu u krilo.Poljubio me je dok me je držao za zadnjicu.
Luka:Nepostoji niko kao ti,mala fina devojka sa prljavom stranom.Samo si za mene ovakva.
Ja:Samo za tebe.
Spustila sam se dole do njegovih pantalona i otkopčala ih.Ne želim da ulazim u puno detalja ali mislim da je uživao.
Luka:Mmmmm zašto ovo češće ne radiš(Držao mi je kosu da bi je pomerio s puta)Prati me moram nešto da ti pokažem to što nosiš me je podsetilo na to.
Ustao je i zakopčao pantalone.Pratila sam ga do podruma.
Ja:Što si me doveo ovde ovo sam već sve videla.
Luka:Ali nisi ovo(Pokazao mi je na zatvorena vrata male sobice.
Ja:Šta je tako tajanstveno unutra
Luka:Videćeš.
Kada je otvorio vrata zaledila sam se,nisam mogla da verujem svojim očima.
Ljudi izvinite što nisam dugo pisala imala sam nekih tehničkih problema sa telefonom.Srećom sada ću malo češće da izbacujem.Evo ga 20.deo uživajte.
