"Sve što želim je da nađem nekoga ko će biti svetlo mojoj tami."
astrid je zatvorila vrata cvećare u kojoj je radila. napolju je bilo hladnjikavo, te ona protrlja dlanovima svoje ruke. na glavi je nosila cvetni venac, a dugačka kovrdžava kosa joj je padala preko ramena.
opet je bila sva u crnom - crne farmerice su joj se pripijale uz telo, dok je crni duks bio suprotnost - bio je širok i veoma topao. rukavi su bili malo veći te se ona igrala sa njima navlačeći ih na svoje prste. izvadila je svoj telefon iz džepa, te pogleda na sat : 9pm. imala je vremena doći do svoje destinacije - livade na kojoj je provodila svako veče od 21:15.
stavila je slušalice u uši i pustila tihu muziku koja ju je terala na razmišljanje - zašto je ovakva? čak se i sama pitala kako je moguće da je toliko prazna, da nema baš ništa što bi je moglo održati srećnom barem na kratko svaki dan. al ne, njen život se svodio na usamljenost, samoću, rad u cvećari gde je ostvarivala slab kontakt sa ljudima i odlazak na livadu. tako i tako iznova. bez promena. bez tračka sreće u njenom životu.
dok zayn, zayn je bio nešto drugačiji. on je imao prijatelje, dobar život : bogatstvo, žene, talenat za umetnost i još mnogo toga. al je i sam bio svestan u dubini sebe da on nema ono najvažnije : neku osobu koja će osvetlati tamu koju drži u sebi.
...
njegove oči se otvoriše te umorno osmotri prostoriju - ellina soba. osećao je njenu glavu na svojim grudima, te baci pogled na nju. beli tanki čaršav je otkrivao obrise njenog golog tela, dok je lice bilo opušteno u snu. izvukao se iz kreveta i otišao u kupatilo usput zaobilazeći razbacane stvari. pogledao se u ogledalo - da li je ispravno što je pristao na ovo?
ona je zahtevala 10 dana da ga privuče, ostalo je još 9. još 9 dana joj je ostalo da ona probudi nešto u njemu, da probudi ono zaspalo stvorenje koje leži duboko u njemu, ali da li želja za odnosima može to uraditi? nije znao, u to se mora uveriti kroz 9 dana.
mada, tu je sada astrid. i on je toga bio svestan. morao je ponovo da je vidi jer je ona bila 2. osoba koja ga je na neki način privlačila. bio je svestan da ako astrid nastavi da ga privlači svojom pričom, moraće da bira između ellie i nje.
umio se i na brzinu obukao. tiho je zatvorio vrata da je ne bi probudio, a zatim se uputio ka livadi. nadao se da će da je vidi, bio je gotovo siguran u to, ali se ipak na neki način plašio da se večeras neće pojaviti. sav taj strah je nestao u trenutku kada ju je ugledao na livadi kako sedi sklupčana i zamišljena. prišao joj je i seo pored nje, a ona se uplašila kada je osetila njegovo telo odmah pored njenog. pogleda ga, al oseti olakšanje kada ga prepozna.
"otkud ti ovde?" upita ga osmatrajući njegovo veselo lice.
"došao sam zbog tebe." u stomaku na trenutak oseti neku toplotu, odavno joj niko nije rekao nešto ovako.
"zašto zbog mene?"
"zbog toga što sam imao neku želju da te vidim. sinoć sam uživao dok smo pričali pa se u meni probudila želja da i večeras slušam kako pričaš." astrid se nasmeja na sekundu, bilo joj je drago što bar neko uživa u njenoj priči.
"ne smatram sebe toliko posebnom da bih zaslužila pažnju jednog mladića." pogleda ga u oči i on se gotovo sledi, imala je tako predivne oči da je bio spreman gledati je večno.
"ali posebna si, veruj mi. potpuno si drugačija od drugih."
"po meni je pojam 'drugačiji' i pojam 'poseban' potpuno izlizan. na svetu ima preko 7 milijardi ljudi i gotovo ne postoji šansa da postoji jedna osoba koja se izdvaja od svih njih. nisi drugačiji ako na primer nosiš drugačiju odeću ili ako slušaš tamo neku zastarelu muziku. mada, mislim da je svaka osoba posebna na svoj način jer sadrži mali delić u sebi koji drugi nemaju, ali biti drugačiji - to je potpuno druga priča. izvini ako sam te zbunila ovim, žešća čudakinja sam." pokazivala je rukama dok je pričala i to je zayna nasmejavalo.
"tvoje mišljenje jeste posebno i pomalo čudno, na neki način se slažem sa njim, ali ću ipak izneti jedan deo svog mišljenja. može da postoji jedna milijarda ljudi, čak i više koji su slični tebi, ali ti si osoba koja je u mojim očima posebna i drugačija. ne možeš promeniti to mišljenje." njeno lice poprimi prirodno rumenilo. crvenila se pod uticajem zaynovih reči, delovale su na nju tako opijajuće. odavno nije pričala sa nekom osobom kao što sad priča sa njim.
"uhm...hvala ti, ali ne znam zašto osećaš potrebu da mi pričaš sve ovo kada me ni ne poznaješ. mislim da kada bi me malo više poznavao, pomislio bi da sam sasvim obična devojka bez prijatelja. ništa više." spustila je svoj pogled. bila je tužna zbog ovoga što je rekla. bila je tužna jer je znala da nema nijednog jedinog prijatelja i da je niko ne poznaje dovoljno.
"hah, zar ti nisi ona ista osoba koja mi je juče rekla da su sve osobe u životu zapravo stranci? tačno je, ne poznajem te. ali po onome što sam otkrio od tebe, mogu zaključiti da si posebna. ne želiš to priznati, ali doista jesi posebna. ovo stvarno trebaš shvatiti kao kompliment jer ja nisam osoba koja tako često daje komplimente bilo kome." izvadi cigarete iz džepa, zapali jednu te udahnu dubok dim.
"po nekoj tami koju vidim u tvojim očima mogu zaključiti da pomalo ličimo što se prirode tiče. moram ti priznati, dok gledam duboko u tvoje oči, u sebi se pitam jedno : šta ti zapravo želiš?" opet je gledala duboko u njegovo oči, njen pogled je bio na neki način istraživački i željan da otkrije odgovor na pitanje koje je postavila.
"pitaš se šta želim? sve što želim je da nađem osobu koja će biti svetlo ovoj tami koju sam stvorio oko sebe." rekao je dok je prstima obuhvatio njenu bradu nežno je mazeći i gledajući u oči čije su se zenice razgoračile zbog trenutne blizine. njegov dah ju je ježio, a njegov mračni pogled ju je čak pomalo plašio.
stavila je svoje hladne prste na njegove grudi - mogla je čuti spore otkucaje njegovog srca. odgurnula ga je od sebe, ali ne previše jako. nije želela da ga baš otera od sebe jer je morala priznati da joj prijaju razgovori sa njim. ipak je on jedina osoba sa kojom je ostvarila pravi razgovor nakon dugog vremena. ustala je, kao da se otrgla iz nekog transa u koji je upala na nekoliko trenutaka. izvadila je telefon iz džepa i pogledala na sat.
"prošlo je 21:15. zaboravila sam da se pomolim...ugh.. no, svejedno je vreme da krenem.." zayn je primetio nervozu na njenom licu, ali mu nije dozvolila da je previše posmatra - krenula je ka izlazu sa livade.
"astrid, čekaj. želim ti postaviti jedno pitanje : šta se desilo u 21:15 te je to vreme tako posebno za tebe? " astrid zastade i okrenu se prema njemu, a on je zapazio kako su joj oči bolno zasijale na jedan trenutak.
"21:15 je vreme kada mi je umrla majka." čim to izgovori, brzim koracima krenu ka izlazu opet ostavljajući zayna samog da razmišlja o svemu ovome što se večeras desilo.
...
tntntntntn
ovako : imala sam žešću krizu inspiracije jer imam neke probleme sa glavom već 2 meseca pa idem na snimanje i tk to, pa gotovo nisam smela ništa raditi. još uvek me glava boli, ali bolovi su se malo smanjili pa sam odvojila vreme napisati nastavak.
potrudiću se da češće pišem nastavke da bih makar choice završila ovog leta, makar u worksu, pa ću se preusresrediti na druge priče.
nadam se da vam se sviđa ovo, nadam se da ovaj nastavak zaslužuje jedan klik na tu zvezdicu ili makar kratak komentar.
nastavak uskoroo (valjda)
love yaa, an
YOU ARE READING
choice » z.m
Romance"voleo sam razgovore sa njom kao da je melodija njenog glasa bila vazduh, a kao da ja nisam mogao da dišem. " » malik zayn » choice. «
