choice » z.m

0.7 » the worst lies.

      choice » 0.7 » the worst lies. 

» najgore laži su one laži koje govorimo sami sebi. « 

zayn je nakon toga što je rekao samo ustao i otišao. ovog puta je astrid bila ta koja ostaje da razmišlja o njegovim rečima. gledala je kako on polako odlazi i kako obris njegovog tela nestaje. 

duboko je uzdahnula i zatvorila oči. lagani vetar je zapuhnu po licu i malo pomeri pramen kose koji joj je pao na lice. ostala je i ona još samo nekoliko minuta na livadi. morala je priznati, sada joj je usamljenost na livadi bila veoma čudna. iako je to bilo samo 5 dana, za tih 5 dana je ona već navikla da je jedna osoba pored nje da priča sa njom i da je razume načinom na koji niko drugi nije. 

ona je volela biti sama, ali nije volela biti usamljena. 

isto tako, veoma joj je prijalo zaynovo društvo jer koliko god ona bila depresivna, tužna i koliko god da je volela biti sama, priznavala je sebi da joj je mnogo lepše kada je tu zayn nego kada je sama sa sobom i svojim mislima. 

ustala je i obrisala pozadinu rukama. još jednom je osmotrila i pogledala zvezde, nakon čega se uputila svom stanu. nije bilo nigde nikoga i to joj je užasno prijalo - mrzela je da se suočava sa ljudskim licima koja su je radoznalo i čudno gledala. ovako, ona je nemarno posmatrala sve oko sebe bez brige da će joj neko prići i početi postavljati neka bezvezna pitanja. 

"hah, kao da bi meni neko prišao.." pomisli i nasmeja se u sebi ulazeći u staru zgradu.

kada je došla do praga svog stana, videla je jednu belu kovertu. veoma se iznenadila zbog toga jer je bilo veoma kasno za račune i poštu. nije pisalo ni od koga je, svuda je bila čista belina koverte. otvori kovertu i izvadi jedan mali papir. počela je čitati svega 3 rečenice napisane na papiru : "izvini ako sam te uplašio malopre sa svojom pričom i ponašanjem i izvini što sam samo onako otišao. možda malo imitiram sebe sa tim odlaskom hahahaha. vidimo se sutra opet, z." 

u čudu je gledala papir. kako zayn zna gde ona živi? otključala je na brzinu stan i ušla, ponovo čitajući ono što je zayn napisao. pojela je neko pecivo i jogurt na brzinu u kuhinji da bi se što pre spremila za spavanje i osmatrala pismo. 

... 

astrid je ležala u krevetu i gledala čas kroz prozor, a čas u pismo. nije ona gledala pismo zato što se nadala da će otkriti još nešto više, već zato što nije mogla poverovati da zayn zna gde ona živi i da je ipak odvojio malo vremena da bi njoj napisao tu kratku poruku izvinjenja. trznu se kada spazi muški lik sa cigaretom u ruci kako šeta gore-dole kod njene zgrade. prepoznala ga je u crnoj majici koja se pripijala uz njegovo telo i otkrivala mišiće i sivoj spuštenoj trenerci. gledao je u njen prozor, ali nije je mogao lepo uočiti kao što ona vidi njega. njegov pogled je bio prikovan za njen prozor i ona se pitala da li je jasno vidi i o čemu trenutno razmišlja. priznala je u sebi, iako ne podnosi pušače, njemu je jako lepo stojala cigareta. gotovo se uklapala uz njegove ružičaste, meke usne i odavala mu je utisak momka na lošem glasu, ali on je bio sve osim lošeg momka. posmatrala ga je sve do trenutka kada je bacio filter cigarete na prljav beton i otišao u svom crnom Range Roveru. zaspala je sa mislima o njemu. 

..... 

bio je kraj njenog radnog vremena. pošto je sve lepo sredila i utvrdila da je sve u redu, zaključala je cvećaru i oputila se do obližnje pekare da kupi nešto za jelo. opet se trznula i iznenadila kada je ugledala zayna kako kupuje dve kifle i dva jogurta. na leđima je nosio jedan sivi ranac. kada je uzeo kusur, stavio je kifle i jogurt u ranac, pare u džep i u tom trenutku spazi astrid kako stoji i bulji u njega.