choice » z.m

1.2 » maybe i don't deserve happiness.

» možda prosto sreća nije bila namenjena meni jer ja sam navikla da gubim sve što ikada poželim. « 

zayn oseti jak bol i pulsiranje u glavi. stavi obe ruke na glavu i umorno otvori oči. zablesnu ga svetlost dana, pa ponovo zatvori oči. nakon nekoliko trenutaka ih opet otvori i tako sve dok se nije navikao na svetlost. pridiže se u sedeći položaj i pređe rukama preko lica. trenutno se ničega nije sećao. još uvek nije znao ni gde je. osvrte se oko sebe - svuda oko njega je bilo zelenilo trave koja je veoma prijatno mirisala zbog jutarnje svežine. osećao je hladnoću i strese se. razgorači oči kada primeti da na telu ima samo bokserice. majica, pantalone i patike su mu bile razbacane po travi. sa velikom teškoćom ustade sa trave, a kada je ustao, zavrtelo mu se u glavi. pokupio je stvari pokušavajući da se seti šta se to desilo. 

ellie mu prođe kroz glavu. seti se kako mu je otvorila vrata, kako su sedeli i pili vino. takođe je počeo da se seća kako mu je postalo loše zbog vina. shvatio je da mu je ona sipala nešto u piće. nije mogao da se seti šta se dalje desilo iako je baš pokušavao.

odjednom mu kroz glavu prođe astrid. nešto ga preseče u stomaku poput noža. ona je sigurno dolazila ovde. ali, šta se u stvari desilo? bio je neopisivo besan i zbunjen, a strah se širio kroz njegovo telo. šta li mu je ellie spremila? 

u pantalonama napipa svoj telefon i brzo ga izvadi. imao je jednu poruku od ellie te brzo uđe u  nju. 

"nadam se da se astrid svidelo iznenađenje koje si joj priredio. možda je ona još uvek tvoj izbor, ali nisam sigurna da si ti još uvek njen posle ovoga ;) " počeo je drhati. hladnoća je prolazila njegovim telom i lomila ga iako je vreme bilo toplo. srce mu  je lupalo neopisivom brzinom, htelo je iskočiti iz grudi koje su se brzo podizale i spuštale. ustade i poče trčati ka svojim kolima. tražio je pogledom astrid iako je znao da ona nije ovde. ipak, imao je u sebi neku nadu koja je tonula. setio se onoga što je rekao ellie za nadu, ali nisu mu sve reči dolazile jasno u glavu. još uvek je bio zbunjen, a strah mu je sada otežavao povratak sećanja. 

između brisača je video jedan papir. brzo priđe i uze ga . počeo je čitati i znao  je da je to astrid pisala. video je osušene tragove suza na papiru i to ga je još više plašilo. 

"nikada nisam bila u paklu, ali nagađam da je to isto kao trenutak kada sam videla kako druga devojka ljubi tvoje usne i kako druge ruke dodiruju tvoje telo." kolena su mu klecala i on izgubi svu snagu. pade na kolena. papir je jako stezao i sve iznova i iznova čitao. video je ellie na njemu, onako golu u pomračini. astrid je to videla i to ju je slomilo. opet je slomljena iako je mislila da je zayn tu da joj izleči sve rane. ali, on joj je sada naneo samo još više rana i otvorio stare. 

ostao je više od 20 minuta samo prazno gledajući u pomalo zgužvani papir. konačno skupi snagu da ustane i sedne u kola. bila su otključana, a ključevi su bili u njima. video je pred sobom ellin lik kako vozi i kako mu se zlobno smeši. imao je želju da je ubije, ali morao je prvo da ode do astrid. 

vozio je što je brže mogao. noga mu je isključivo bila na gasu, kočnicu skoro nije ni dodirivao. zastade ispred astridine zgrade i poče trčati najbrže što je mogao. morao ju je videti i sve joj objasniti, nije smeo dopustiti da je izgubi. penjao se brzo, preskačući što može više stepenika. preblede kada vide astrid okruženu koferima koje je uzeo jedan čovek. 

video je znatnu promenu na njenom licu kada ga je ugledala. suze su joj se skupile u očima koje su bile natečene i prazne od plakanja. usne su joj zadrhtale i bledo lice je gubilo i zadnji trag boje. 

"astrid.." zayn joj se poče približavati, a jedna suza joj skliznu niz obraz. 

napravila je nekoliko koraka unazad sve dok leđima nije dotakla pomalo zastarela vrata. zayn je pružio ruku ka njoj sporo joj se približavajući, a ona je zatvorila oči želeći da zaustavi suze koje su opet nekontrolisano klizile niz njene obraze, kao da nije plakala celu noć.

"ne približavaj mi se, molim te." izgovorila je slabim, umornim glasom koji gotovo nije ni čuo. ali on je čuo svaku njenu reč. mada, nije je poslušao. približio joj se skroz. njegove ruke su završile na njenim kukovima, a njene na njegovim grudima. nadvisio ju je svojom visinom, a ona je okrenula glavu ne želeći da ga gleda. svojim prstima je obuhvatio njenu bradu i okrenuo je ka sebi. još uvek nije otvarala čvrsto zatvorene oči. lice joj je bilo skroz uplakano i natečeno. 

"zayn, skloni se, preklinjem te." glas joj puče i ona ostade bez snage. da nije bilo vrata da se nasloni, definitivno bi pala. ali, trudila se da mu ne pokaže da joj je baš toliko teško. kasno je bilo, on je već video da su ovom anđelu uništena krila. 

"mogu ti sve objasniti.. ona.." astrid ga prekide, nije želela da ga sluša. imala je i ona svoj ponos, a svo razumevanje koje je imala je nestalo. 

"ne želim da mi bilo šta objašnjavaš! bilo je dovoljno ono što sam videla. taj prizor je bio dovoljan da me uveri u to da ti zapravo nikada nisi bio moj, već da si kao drugi. ništa ti nisi drugačiji! obećao si mi da ćeš uvek biti tu i da ćeš mi pomoći da budem srećna. da, doneo si ti meni sve te trenutke sreće, ali ovaj bol koji si mi naneo je jači od onog našeg smeha. i sad mi učini uslugu i pusti me da idem odavde jer ne mogu podneti više ovaj stan, ovaj grad, onu livadu i sva mesta na kojima sam bila sa tobom. sve me prokleto podseća na tebe i to je zadnja stvar koju želim. znam da me želiš pitati gde idem i odmah ću ti odgovoriti : idem kod oca i tamo ću ostati nekoliko meseci dok se moje rane barem delimično ne zaleče. ne pokušavaj da me zaustaviš jer neću stati. i ne moraš mi se izvinjavati ni za šta, pomirila sam se sa jednom činjenicom. možda prosto sreća nije bila namenjena meni jer ja sam navikla da gubim sve što ikada poželim. hvala ti za onih 10 predivnih dana, hvala ti za sve što si učinio za mene, a sada mi ispuni zadnju želju i pusti me da idem daleko od tebe, na mesto gde me sigurno nećeš ponovo povrediti... ne mogu više dozvoliti da me ljudi povređuju, umorna sam od toga.. nije tvoja greška jer si me povredio, moja greška je što sam dopustila sebi da verujem da ja mogu biti srećna. moja greška je što sam mislila da si ti drugačiji i da me nećeš povrediti.. sada zbogom, zayn.."  i zaynu su suze klizile niz obraze. bio je slomljen baš poput nje. njen glas je drhtao i nekoliko puta je zastajala jer nije mogla nastaviti, ali nekako je izdržala i rekla mu sve što je htela. tačnije, nije mu rekla sve što joj je bilo na srcu. već samo jedan deo tereta. nije mu rekla koliko joj zapravo on znači i koliko ga još uvek voli, bez obzira na sve što se sada desilo. oh, šta mu je zapravo sve ona htela reći, ali nije. nije slušala srce koje joj je govorilo da ga zagrli. slušala je razum koji joj je govorio da ne sme dopustiti da je opet povredi. 

gledala je u pod dok se zayn nije pomerio. i on je drhtao, suze su mu klizile niz obraze, ali nije ništa rekao. samo ju je pustio da ide. jer, to je  ono što ona želi - da ode i da nastavi  život bez njega. odlučio je u sebi da će je pustiti da nađe negde neku drugu sreću, neku drugu osobu koja je neće razočarati. zadržaće u sebi sva objašnjenja, sve reči kojima bi je ubedio da on nije kriv. pustiće njegovu malenu da ide bez njega i da nastavi svoj život negde daleko, bez njega. dok on, on ne može nastaviti bez nje. znao je da je ovo kraj njegovog života. on se neće ubiti. nastaviće da živi, ali poput hodajućeg leša. jer, bio je svestan da ona neće poneti samo ove kofere i uspomene, poneće i zadnji delić njegove sada već prazne duše. 

"zbogom, astrid.." bilo je sve što je rekao dok je gledao kako njeno telo silazi niz stepenice. to su bile njegove zadnje reči njegovoj maloj devojčici. to je bilo sve što joj je rekao pre nego što je pao na pod i počeo glasno da plače. 

..... 

PREDZADNJI NASTAVAK 

šta iščekujete sada, tužan ili srećan kraj? 

ja još uvek ne mogu da verujem da me jedan nastavak deli od kraja, ipak sam ovu priču pisala od marta. 

ne znam da li vas je ovo dirnulo, uglavnom, emocije su mi bile zbrkane i pod utiskom sam zbog nekih događaja mhmm pa možda nastavak nije ispao nešš 

da li ste vi spremni za kraj ove priče?

pritisnite vote  i ostavite neki komentar usput

love ya, an