choice » z.m

0.9 » kiss

» negde duboko u sebi sam obećao da se više nikada neću zaljubiti, ali kada sam bio sa tobom osećao sam se tako čudno i posebno, pa sam shvatio da to obećanje neću moći ispuniti. «

astrid je bila veoma uzbuđena dok je čekala zayna na dogovorenom mestu. cupkala je u mestu i proveravala svoj izgled u malom ogledalu, ipak je želela da bude lepa za njega. nije znala da li treba biti srećna što konačno nešto oseća prema nekome, makar to bili mali osećaji ili treba terati samu sebe da spreči svoja osećanja. ali, nije mogla.

zayn je naišao u crnom land roveru. izašao je iz kola da bi astrid otvorio vrata, mada je ona smatrala da nema potrebe za to. sav je bio u crnom i astrid je to želela na neki način jer je crna boja bila definitivno boja koja mu je najviše stajala. ona je takođe bila u crnim helankama i crno-beloj kariranoj košulji tako da su na neki način sa stajlingom bili isti.

"izvolite, mlada damo." rekao joj je dok je otvarao vrata i pridržavao ih da bi ona ušla. blago mu se nasmešila i izustila jedno "hvala", a zatim elegantno sela. zayn je ušao u kola i nastavio ih je voziti. u kolima je bilo lepo i toplo, mada je i napolju bilo malo toplije nego prethodnih dana. astrid se naslonila na sedište udobnog auta i gledala čas u zayna, čas ispred sebe, a čas kroz prozor. bila je nestrpljiva, pitala se gde je zayn vodi.

"prodala bih jetru samo kada bi mi rekao gde idemo." zayn se glasno nasmeja. njegov smeh je bio tako predivan i prijatan za uši. ona je bila u stanju slušati ga ceo dan kako se smeje, bila je sigurna u to.

"polako, videćeš. znam da će ti se svideti. nije ništa nešto posebno, ali ipak, ja volim to mesto." pričao je povremeno pogledavši astrid, ali se njegov pogled uglavnom fokusirao na put.

ćaskali su tako ceo put, a zayn se trudio da joj ne otkrije detalje o tom mestu gde idu. auto se konačno zaustavio ispred jedne spolja veoma lepo uređene kolibe. on opet prvi izađe da otvori vrata astrid. ona mu se opet nasmeši, a on joj je pomogao da izađe. koliba se nalazila odmah pored jednog velikog jezera. astrid nikada nije čula za to jezero gde su sada došli. zayn joj ponudi da ga uhvati ispod ruke i ona to prihvati. njeni beli, meki prsti su se nalazili na njegovoj maslinastoj koži i oboje su pokušavali da se ponašaju normalno.

iz džepa zayn izvadi ključ od kolibe i otključa je. pokaza astrid da uđe unutra i ona sporim koracima uđe. koliba nije bila nešto puno uređena, bilo je samo osnovnih stvari, ali su te stvari uglavnom bile lepe i jednostavne. čak joj se više sviđalo to što nije nešto preterano uređena. razgledali su kolibu, a njoj su se svidele sve prostorije i pričala je sa njim o toj kolibi i o tome kako ju je lepo uredio.

zayn joj opet pruži ruku u nameri da je povede u jedan deo kolibe koji je veoma poseban za njega. otvorili su jedna vrata i opet su se našli napolju, samo što se taj deo kolibe nije mogao videti spolja.

taj deo je imao definitivno najlepši pogled na jezero. na podu je bio jedan ogroman dušek i ćebe. astrid je dugo gledala u jezero, a zayn nije hteo da je ometa. prizor je stvarno bio predivan. oboje su gledali u jezero i bili su očarani. sunce se ogledalo na horizontu, a njegovi zraci su sporo išćezavali. nije još uvek potpuno zašlo, ali prve zvezde su se počele pojavljivati na nebu čija je bila između ružičaste i plave. u jednom trenutku, on stade ispred astrid, uhvati je za obe ruke nežno i privuče ka sebi. spojio je usne sa njenima. prvo su stajali tako samo dodirujući usne, a malo kasnije su obrazovali jedan predivan poljubac. njene noge su blago podrhtavale, bila je veoma uzbuđena i na neki način uplašena jer je imala strah da će nešto zabrljati. ali nije. kada su odvojili usne, zayn stavi svoje palčeve na njene obraze i poče ih maziti, dok je njegovo čelo bilo na njenom.

"negde duboko u sebi sam obećao da se više nikada neću zaljubiti, ali kada sam bio sa tobom osećao sam se tako čudno i posebno, pa sam shvatio da to obećanje neću moći ispuniti. možda sam sad sa ovim sve upropastio, možda si samo onako nastavila poljubac, a možda i ti osećaš isto. uglavnom, ja osećam nešto posebno prema tebi, nešto što prema nijednoj drugoj nisam. sve druge su me privlačile uglavnom zbog izgleda, a ti si jedina devojka koja me je privukla sa svojim rečima. sa svojom unutrašnjošću. znam da se znamo samo 8 dana, možda je sve ovo prerano i sve to, ali ja ne mogu protiv svojih osećaja. ne mogu ih više obuzdati. od trenutka kada sam počeo dolaziti na onu livadu, u meni je počelo da se budi nešto. vremenom sam shvatio da su to bila osećanja. osećanja prema jednoj devojci koja je zaslužila svu pažnju i ljubav ovog sveta. svi trenuci sa tobom su mi posebni i o njima mislim sve dok ne zaspim. ti si razlog zbog koga zaspim sa ogromnim osmehom. astrid, ti si zadnja osoba na koju mislim kad legnem i prva osoba na koju mislim kad se probudim. ne mogu ti opisati svoju sreću kad se nasmeješ, onako iskreno i glasno. sve što želim je da slušam tvoj smeh svaki dan. da mi tvoj smeh bude poput leka, poput droge, a da ja budem najveći zavisnik koji postoji na svetu. jer sve što želim je da budem sa tobom, sa tobom i ni sa kim drugim. mogu biti zauvek sa tobom na onoj livadi koja priča našu priču, na vrhu one zgrade ili u ovoj kolibi, neće mi smetati. ništa drugo mi ne treba kad si ti tu, jer ja, ja te volim. znam da je čak i prerano da ti to kažem, ali volim te i zauvek ću te voleti. ti si nešto što mi treba u ovom životu i bez tebe nisam ovaj zayn koji jesam. bez tebe sam samo obično telo koje beživotno ide. moj pravi duh je sa tobom, nikada zaista nije bio sa mnom. ti si mi ga povratila i mislim da je to svrha srodnih duša, što ti vrate onaj pravi duh koji ti zapravo nikad nisi poznavao, ali to si zapravo ti. astrid, ti si meni vratila taj moj pravi duh i nikada nemoj otići, molim te. nikada nemoj napustiti ovog izgubljenog dečka koji više ne može podneti ni sekundu bez tebe." zayn je pričao, a astrid je sve slušala i upijala kao sunđer. imala je potrebu da plače, ali od sreće. jer konačno, konačno je našla osobu koju voli i koja nju voli kao što niko drugi u životu nije.

"trenutno sam u tolikom šoku da nisam u stanju da ti kažem bilo šta, ali sam valjda toliko prisebna da ti izgovorim najbitnije reči : volim i ja tebe." oboje se nasmejaše i još jednom se baš dugačko poljubiše. njihove usne su konačno bile spojene i izvijale su se u osmeh dok su se ljubili, jer su konačno našle osobe koje zaslužuju njihovu ljubav. zayn i astrid su zaslužili jedno drugo, definitivno.

te večeri, te duge večeri, sedeli su zagrljeni i pokriveni ćebetom na dušeku, zagrljeni i zaljubljeni. pričali su o svemu, o svim događajima otkako su se upoznali i mogli su imati svaki inč svog tela pritisnut čvrsto jedno uz drugo, ali još uvek su imali želju da se još više približe. nisu mogli opisati taj osećaj sreće koji su osećali. astridina glava je počivala na zaynovom ramenu dok je on ostavljao nežne poljupce duž njenog obraza i vrata. bili su srećni, uistinu srećni. baš poput ono dvoje mladih sa zaynove slike, mada su to bili oni. njih dvoje su bili osobe koje stvarno zaslužuju biti srećne i voljene.

.....

nananananana

prvi poljubac awww

možda će neki opet misliti da sam požurila, ali će se sve kasnije objasniti, verujte mi.

da li vam se sviđa ovaj nastavak i kako ste reagovali na sve ovo?

nastavak uskoro nadam se hahahah

p.s napisan je u 1:43, 09.08.2015, a ja isti taj dan treba da idem na more, ali sam ipak izdvojila vreme za nastavak. ja sam dobro dete ahhahaah

ostavite neki vote i komentarr

love ya, an.