Sentiment

Slučajnost

Posmatram te sa druge strane kluba,
Dopadaš mi se već pola godine,
Razmišljam da li da ti priđem,
Bojim se da nisi sam.

Sretali smo se u prodavnici,
Pomagao si mi da odnesem namirnice u automobil,
Shvatila sam da veoma si ljubazan,
Sada sam u nedoumici.

Glas anđela mi govori da ne prilazim,
Glas đavola mi govori da priđem bez pardona,
Moje oči u prepunoj gužvi vide samo tebe,
Tako bih voljela da zaplešemo.

Dolazim na šank i naručujem mohito,
Dok čekala sam piće,
Blizu si mi prešao,
Srce si mi raspametio.

Razgovarali smo nepunih pet minuta,
I ostavio si mi ceduljicu sa brojem telefona,
Ostajem sama sa svojim mohitom,
I posmatram te krajičkom oka.

Popila sam piće,
Otišla sam u toalet da obujem štikle,
Zaputila sam se na plesni podij,
Ako večeras ne desi se nešto, onda ne znam kada će.

Zatičem te samog,
Vidim da pogled ti je usmjeren ka drugim ženama,
Želim da privučem se uz tebe,
I da zaplešemo jedan dobar ples.

Poslušala sam svoj unutrašnji glas,
I bliže sam ti prišla,
Čim sam te dodirnula,
Znala sam da je to ono pravo.

Uhvatio si me za struk,
I pogledao si me dok su ti u očima gorjele vatre,
Probili smo led,
Svi pogledi su bili upereni u nas.

Sve vrijeme smo se gledali,
Osmijehe si mi nabacivao,
Primio si me čvrsto u zagrljaj,
Glavu sam ti na grudi prislonila.

Cijeli svijet nestao je u tvojoj blizini,
Tvoje usne mi se tako ljube,
Sreća je što si mi pročitao misli,
I zavodljivo si me poljubio u usne i u vrat.

U pogledu sam ti pročitala želju,
Šapnula sam ti na uho da bolje je da izađemo,
Da se ne bi zapalio plesni podij.

Vodiš me do automobila,
Kažeš mi da sjednem na suvozačko sjedište,
Ruku naslanjaš na moje koljeno,
I ostali smo bez daha i bez straha.

O Bože moj,
Sa poznanikom sam podijelila noć,
Ne znam kako da se osjećam,
Pomalo hvata me sram.

Zagledala sam ti se u lice,
Sav si zajapuren,
Kažeš mi da bilo ti je mnogo dobro,
Da sam prelijepa i da sijam u tvom naručju.

Izlazim iz automobila kao manijak,
Zašto sam si ovo dozvolila,
Zovem taksi da vrati me kući,
Počinjem da plačem, šta ću sad?

Taksisti dajem hiljadarku i bez riječi izlazim,
Ulazim u spavaću sobu i bacam se na krevet,
Vrištim u jastuk i tješim se činjenicom,
Da mi se ovo dogodilo samo jednom u životu.

Više nikada neću ovako jako da se prepustim,
Naredni put moram dobro da razmislim,
Ne želim da se budim sa osjećajem kajanja,
Želim da budem bezbrižna.