Sentiment

Nedođija

U tvojim očima ugledala sam zlatnu suzu koja čeka da klizne na pod,
Tvoje ruke spremne su da zagrle, ali plašim se, mili, plašim se, mili moj,
Kao Boga te zavoljeh, bila sam spremna umrijeti za kapi tvoje ljubavi.

Davao si ljubav u tabletama,
Jedna tableta na svakih osam sati,
Dok ne dođe taj sat, organizam će da pati.

Hodamo stanom kao manični,
Možda smo ti ljubavnici falični,
Fale nam koja zrna u glavi, i ono što ostalo je, to su pokljucale nevidljive vrane,
Možda smo samo sa druge planete pali,
Možda ne kapiramo da i kad smo u krizi da to ljubav je,
Mi kao kukavice smo se stisli, i ispali smo dripci.

Pusti neku muziku i neka igra započne,
Pusti nešto ljubavno, da podsjeti me da smo još uvijek zajedno
Svuci košulju i pokaži mi da još si jak na djelu, kao što si škrt na riječima.

Ova melodija tako opija, sada tako bih se ljubila,
Kao da u punom klubu smo, a samo smo ti i ja,
Umjesto sijalica upali disko kugle,
Neka zabava počne, flertujmo do zore.

Ostalo mi je još malo bilja u džepu,
Hajde da zapalimo dim,
Uvuci dim duboko u pluća,
Samo diši, budi prisutan i slušaj.

Želim, želim, želim, želim, želim, želim,
Da dok si tako smrskan da daš mi jedan poljubac maleni,
Jer ako me ne poljubiš, čini se da ću da poludim,
Mnogo sam u visinama i mnogo sam freaky,
Samo me stigni i samo kao papir me presavij,
Gurni me u bazen,
Gurni se u bazen.

Želim da me smrskaš kao što si neki dan smrskao novoga poršea,
Divlje, neobuzdano i luđački,
Ako njega nisi žalio, a znam da mnogo si ga platio,
Onda ni sebe ni mene ni nas nećeš žaliti.

Razbij ego svoj o beton,
Neka zatrese se sve od udara tog,
Prizemlji svoj avion na zemlju, mnogo si poletio,
A znam da nije to dovoljno da riješi se stvar, da otkloni se kvar, odgovori na moje tihe molitve, ko za ovaj razdor kriv je.

Legli smo na ovaj prljavi, presveti pod,
Na njemu mnogo stvari se dogodilo,
I svađe i pomirenja i prevare i utvrđenja, znamo sve.

Dišemo, uzdišemo, u plućima lome se komadi stakla,
Kolutovi dima kruže oko nas,
Dodirujem ti dlan i tražim puls,
Da li je ostalo života u tebi?

Više nismo živi, živi,
Imam jednu ideju koju želim sprovesti u djelo prije nego što potpuno sagorimo,
Za ove izgubljene duše nade malo ima.

Želim da pobjegnemo u nedođiju, gdje nas niko ne prepoznaje,
Ruku mi daj, daj i zadrži je čvrsto,
Pitaj dobru vilu da nam pokaže put za nedođiju,
Dala nam je mape i svu potrebnu opremu.

Izbroj do tri i život naš na zemlji spušta zavjese,
Ovdje povratka nam nema,
Jedino tako možemo da ponovo započnemo i ponovo spojimo sve što se raspuklo