It Takes Two

Part VI: The Woman in Black

"Koga si vidjela?" upitao je Jake.

"Ženu koju si maloprije opisao."

"Gdje?" rekao je glasnije, te se profesorica okrenula prema nama. Napravili smo se kao da se ništa nije desilo te kao da pratimo njen čas.

"Dobro, ne deri se toliko. Reći ću ti. Bila je preko puta ulice, u parku u kojem si sjedio, bar pretpostavljam da..." nisam uspjela dovršiti rečenicu jer je Jake ustao naglo i otišao do prozora. Ogledao je čitav park i vratio se na mjesto.

"Nema nikog, ali sigurno je bila tu. Ostavila je nekakvu ceduljicu zakačenu za drvo. Dok sam sjedio na klupi, na drvetu nije bio nikakav plakat niti oglas. Čim zazvoni za kraj časa, idemo da pogledamo." rekao je Jake.

Ja sam samo kimnula glavom, dok je Joey gledao u nas dvoje kao da smo nenormalni.

"Šta je starac, jel misliš da si umišljamo ovo sve?" rekao je Jake.

"De smiri se malo." odgovorio mu je Joey. "Naravno da vam vjerujem i dok vi tu planirate šta i kako činiti, ja sam malo bolje istražio knjigu."

"I? Šta si pronašao?" upitala sam.

Okrenuo je na unutrašnju stranu zadnje korice i pokazao prstom na neku tačkicu.

"Šta s tim?" rekao je Jake.

"Imam osjećaj da je ovo bubica, jer razmislite, otkud je ta žena mogla znati da se mi nalazimo upravo u ovoj učionici? Sama si rekla, Kels, da kad si otvorila prozor, pogledom je gledala tačno u tvom pravcu."

Oči su mi se širom otvorile, a ista situacija je bila i kod Jake-a. Ima pravo, moramo što prije saznati ko je ona.

"Ljudi, imam plan." rekao je Jake.

...

"Stvarno misliš da će ovo upaliti?" rekla sam.

"Zašto ne? Istrgao sam zadnju stranicu i stavio ju iza radijatora kod svoje stolice. Ako je zapravo neka vrsta GPS-a, ona će i dalje misliti da smo tamo."

"Dobro to, ali šta ćemo dalje? Ne možemo joj samo izaći u susret i pitati 'ko je'." dodao je Joey.

"Joj znam, stani da nešto smislim."

End of Kelsey's P.O.V.
************

Jake's P.O.V.
************
Drago mi je što su mi spremni pomoći, ali i dalje nisam siguran kako i šta trebamo učiniti, a nisu ni oni.

"Ljudi, šta mislite da poslije škole odemo do Great Jones ulice i razgledano malo situaciju" reče Kels.

"Ja sam za." doda' Joey.

"Da, ali prvo moramo otići do parka i vidjeti šta je na drvetu obješeno." rekao sam im.

Kimnuli su glavom, te sam pogledao na sat, tačno još 2 minute do kraja, kao naručene.

Zvono se oglasilo te smo nas troje lavovskim trkom odjurili do parka, tačnije do drveta. Gledali smo oko sebe, ali nje nije bilo. Ceduljica je i dalje stojala tu i na njoj je pisalo

"Molim vas, vratite mi knjigu koju ste pronašli, pripada mojoj kćerki i jako je nervozna jer u njoj stoje njene tajne. Isto tako žao mi je što nisam tu, morala sam hitno da odem. Nađimo se danas u 18:30, ulica Street Jones."

Vratili smo se u učionicu i počeli diskusovati, te sam uzeo iskinutu koricu i vratio je nekako na knjigu, bez obzira na to što ima 'bubicu', odstranit ću je sad.

"Ona je bila tu. Osjetio sam da nas je posmatrala, ali još ne znam odakle, imam osjećaj da je ovo zamka." rekao sam i ruke su mi se počele tresti jer sam pokušavao da se rješim uljeza. Nije išlo, te sam izbacio stranicu kroz prozor, sav nervozan.

"Slažem se. Previše je opasno, ali nešto moramo učiniti." reče Joey, dok je gledao šta radim.

"Onda idemo danas u tu jebenu ulicu." rekla je Kelsey dok su joj se obrve spuštale. "Nemam više ni živaca ni vremena da se bojim te žene i njenih kolega koji otimaju djecu."

Mislio sam da je ovo sarkazam, ali ton glasa joj je bio previše oštar, tako da sam pretpostavio da je ozbiljno mislila to što je rekla.

"Da, ali.."

"Nema ništa 'ali'. Ići ćemo u 5, da upoznamo ulicu i pokušamo spasiti curu prije nego što nas ta kujetina otkrije." prekinula me je.

"Kelsey, smiri se malo" rekao je Joey.

"Smirena sam!" "Dakleee? Idemo ili ne." upitala je malo tiše.

I ja i Joey smo kimnuli glavom, gledajući jedan u drugog. Bili smo malo nesigurni, ali i nas zanima šta se krije iza sveg ovog, a ovo je najbolji način da saznamo.

...

Škola je završila, bilo je oko 13:45.

"Momci, dođite danas u 4 po mene."

"Ok" rekli smo obojica, te smo se razišli jer nam kuće nisu bile u istom smjeru.

Došao sam kući nakon 10 minuta, bacio ruksak u svoju sobu, te uzeo knjigu i otišao u dnevni boravak. Roditelji mi inače nisu kući u ovo doba jer rade do kasno, tako da sam se navikao.

Bio sam i gladan jer nisam ništa jeo čitav dan, a sad mi se i ne da baš nešto spremati. Uzet ću si jabuku i pokušati ublažiti glad. Jabuka u jednoj ruci, knjiga u drugoj i nastavio sam čitati, ne bih li naišao na još nešto.

"Bzzzzzzz" začulo se zvono na vratima. Ko li je sad? Pogledao sam na sat i bilo je 2:20, roditelji mi inače dolaze tek oko 6-7, a ne očekujem nikog.

Zvono se ušutilo, te su sad počeli kucnjevi od vrata. Bili su prejaki te sam imao osjećaj da će budala koja toliko lupa, svakog momenta provaliti u kuću. Otišao sam do vrata i provirio kroz špijunku.

Bila je to ona.

----------------------------------------------------
Here you have it. Nastavak je objavljen te se nadam da će vas biti koji čitate haha. Od sad pa nadalje priča će postajati više i više uzbudljiva tako da se nadam da će vam se svidjeti.
Glasajte i ostavite komentar na ovom dijelu ako vam sviđa.

See ya fuckers❤.