Beautiful Fog

From Lame to Fame

Beckett je otvorio oči i našao se u šumi. Odeća mu je bila spaljena a naočare slomljene. Pogledao je na sat i uvideo da je je tri sara ujutru. Mladić se teškom mukom podigao i brzo otrčao kući.

Ušunjao se u veliku vilu i brzo otuširao. Obukao je par bokserica, i neku najobičniju majicu i legao spavati. Samo što mladić nije video svoj odraz u ogledalu, inače ne bi se toliko šokirao za par sati kada ustane.

* * *

Sledeće jutro Beckett je ustao iz kreveta i otišao u kupatilo da obavi svoju jutarnju rutinu. Dok se umivao i pogledao u ogledalo, malo mu je falilo da vrisne. Njegova cela struktura lica se promenila. Oči su mu postale izraženije, brada i usne mekše i nos mu se pomalo produžio. Kosa mu je prirodno prekrivala levu stranu lica i Beckett je prvi put u životu izgledao, seksipilno.

Kada je pogledao dole, primetio je da su mu mišići izraženiji i da ima zlatnu tetovažu na sredini grudnog koša. Linije su predstavljale neku vrstu simbola, koju mladi Beckett nije mogao da spozna.

"Archer! Požuri na doručak ili ćeš zakasniti u školu!" Umiljati glas njegove majke je dopirao iz prizemlja.

Archer je brzo navukao maslinasto zelenu majicu kratkih rukava, belu košulju preko i smeđe pantalone sa čizmama. U prolazu je brzo uhvatio svoj ranac i duks, i bez problema sišao niz stepenice. Pokupio je i svoje rezervne naočare koje mu u suštini nisu trebale ali ih je nosio da ga ljudi izbegavaju. 

Ušao je u kuhinju i seo za sto. Njegova majka je bila niska crnokosa, sa izrazito zelenim očima i punim usnama. Žena je postavila tanjir, sa pečenim jajima i slaninom ispred Archera i sipala mu kafu za dobro jutro. Nije ni primetila promenu u Archerovom izgledu i ponašala se kao i svako drugo jutro.

Mladić je jeo, spremio svoj nered i požurio u školu.

Prošao je kroz šumu i stigao na parking svoje srednje škole. Studenti nisu obraćali pažnju na njega, i laknulo mu je kada sportisti nisu bili nigde na vidiku. Ušao je u grandioznu zgradu i otišao do svog ormarića. Pokupio je knjige za svoj prvi čas i uputio se ka kabinetu za matematiku.

Ušao je i seo na svoje mesto, druga klupa do prozora. Stavio je slušalice u uši i posmatrao svet kroz prozor. Danas nije bilo nikakvih znakova kiše, ali blaga magla se spuštala. Archer je uzdahnuo kada je čuo jedan glas koji ga je naterao da odustane od života. 

Kevin White, je bio kapiten ragbi tima i najbolji sportista u školi. Fizičke aktivnosti su mu bila jača strana, ali akademske slabija. Mrzeo je Archera jer je mladić bio jednako dobar u sportu i akademskim zadacima, jer je bio prirodno nadaren. 

"Hej Beckett, daj mi domaći iz matematike!" Kevin je rekao.

Archer je uzdahnuo. Bilo mu je dosta svakodnevnog maltretiranja od strane najglupljeg đaka, pa je prvi put u životu odlučio da mu se suprotstavi. Ala je to bila greška.

"Ne." Odgovorio je.

"Molim?" Kevin se iznenadio. "Šta si reko? Mislim da te nisam dobro čuo."

"Onda idi i pročisti uši. Reako sam ti ne." Archer je ustao i okrenuo se ka Kevinu. "Dosta mi je tvog maltretiranja i prozivanja. Idi nađi nekog svoje veličine i kapaciteta mozga pa se ubijajte od batina. Dosta si me zajebavao."

Devojke u učionici su se iznenadile ne samo njegovom hrabrošću već i izgledu. Od kad je Archer Beckett postao toliki macan?

"Štreberu, pazi svoj jezik." Jedan od Kevinovih drugova mu je dobacio.

"Ja bih na tvom mestu pazio na svoj mozak i ocene. Ne dao Bog da vas profa fizičkog izbaci iz tima, ostali bi ste bez stipendije za fakultet i dostojanstva za srednju." Archer je odjednom imao nalet adrenalina i hrabrosti.

Kada su reči počele da idu, nije se mogao zaustavit.

"Bolje bi ti bilo da bežiš Beckett." Kevin je naglasio svoje namere tako što je povukao svoje ruke u pesnice. "Inače ćeš me zapamtit."

"Jedini način da ja tebe zapamtim je da počneš pričati s mozgom a ne pesnicom. Ali čekaj minut, pa ti ni nemaš mozak." Na Archerove reči celo odeljenje se počelo kikotat.

To je dovelo Kevina do ruba i zamahnuo je pesnicom. Archer ju je izbegao i uspeo se izvući van učionice. Počeo je da trči ka ulaznim vratima, ali su mu put preprečili Kevinovi drugovi iz ragbi tima. Jedini način da im pobegne je da nekako stigne u šumu, pa mu samo preostaje jedno.

A to je da skoči kroz prozor sa prvog sprata i preživi pad.

* * *

Mladi Michael je posmatrao scenu ispred sebe. Njegovi učenici bili su rasprostranjeni na sve strane Raja, u potrazi za svetom relikvijom koja biva izgubljena. Anđeo se molio svim svetima da relikvija nije pala na Zemlju, ali po ovim rezultatima to je jedino objašnjenje gde je.

"Martine, okupi mi sve učenike." Michael je izjavio.

Jedan anđeo se zaustavio u mestu i pogledao ka svom učitelju. Klimnuo je glavom i raširio je svoja prelepa bela krila. Njegovo telo je bilo obavijeno belom tkaninom, kao što su to nekada davno grčki bogovi imali. Jednim zamahom svoje ruke, blagi povetarac se pretvorio u žestoki vetar i njegova plava (blond) kosa je zaigrala na njemu. Uskoro njegove zlatne oči susrele su se sa još tri anđela, koji su polako doletali do svog učitelja.

"Draga moja deco kao što znate pre par sati neko je nameravao da nam ukrade svetu relikviju iz grobnice blaga, ali zahvaljujući Jasperu osoba nije uspela." Michael je započeo svoj govor. "Ali nažalost izgleda da smo izgubili relikviju i pala je na Zemlju. Zato vas molim da siđete na Zemlju i vratite relikviju, i nađete osobu koja je u početku htela da je ukrade."

"Učitelju Michael, mi smo vaša četiri najbolja učenika i kunemo se u naša sveta imena da ćemo pronaći i relikviju i osobu koja je kriva za sve ovo." Martin je pokleknuo ispred arhanđela sa poštovanjem kao i ostali iza njega.

"Zahvaljujem ti se Martine."

Nažalost postojala je jedna stvar koju nisu shvatali niti znali. A to je, da je lopov bio jedan od Michaelovih najboljih učenika. 

Da je izdajica bila među njima.

* * *

Mladićevo srce je lupalo glasno o grudnu koš koja ga je štitila. Bio je uplašen, prestravljen posledica njegove nepažnje. Nije znao da će njegovo jedno iznervirano 'ne' dovesti do maratona po pola šume samo da bi izbegao tri ogromna ragbi igrača iza sebe. 

'Zašto sam morao baš njima da se zamerim?' Pomislio je u sebi. 'Nisam li ja to u govnima već dovoljno?' 

Zapeo je za kamen i pao na dlanove. Povredio je članak i nije mogao dalje. 

"Archeru, gde si krenuo? Nemoj da bežiš štreberčiću, mi samo želimo da se igramo." Kevin, vodeća baraba, se obraćala palom mladiću. 

Archer, mladi đak na vrhu liste za odabir najboljeg koledža, je bio progutao knedlu i zatvorio oči. 'Ako ću da umrem, umreću sa zatvorenim očima i stisnutim zubima.' - je bila njegova pomisao. Čuo je šuškanje lišća i teške korake igrača. To je bilo to, njegov kraj je došao. 

"Ko si sad pa ti?" Kevin je upitao. 

Archer se zbunio i provirio je kroz jedno oko. Bio je okružen blagom maglom, i sa njegove leve strane stajala je devojka sa veoma tankim i lepo oblikovanim nogama. Njegove oči su se susrele sa njenim i zastao mu je dah. 

Svetlele su crveno ispod crne kapuljače.  

* * *

Drugi deo, and so so happy!

Slika gore je naše drago ljudsko biće Archer. Osećam se brutalno i puna sam energije, inspiracija mi je na maximumu danas ^^

Imajte brutalan dan i ne zaboravite da glasate i komentarišete!

xoxo Kawaii Witch♥♥♥