Crnokosa devojka je posmatrala momka pored sebe. Bio je pomalo zajapuren, crvenkast u licu. Njegove smeđe oči su gledale nisko, u njegove ruke. Kosa mu je pokrivala lice ali svejedno je Lotus mogla da vidi sreću na njegovom licu.
'Arthure?' Dozvala je svog saigrača, koji je sedeo pored Archera.
'Molim?' Odazvao se, ali čulo se da mu nije bilo do priče.
'Misliš li da će me Gospodar Beelzebub nagraditi ako svrgnem jednog anđela?' Devojka je nežno pogledala prema anđelu pored sebe.
'Od kad je tebi stalo do njegovog mišljenja? I kako planiraš da ga svrgneš? Svojim slavnim poljupcem smrti pa da ga Elizabeth vrati iz mrtvih? Samo navali snežna veštice.' Arthur je promumlao u svojim mislima i prekrstio svoje ruke preko grudi. 'Čekaj samo malo! Da se nisi ti zaljubila u njega?!'
'Jesi li ti glup?' U momentu je postalo hladno u busu i đaci su se počeli smrzavat. 'Veoma dobro znaš da snežne veštice ne mogu da prežive ako se zaljube.'
Prozori su se toliko smrzli da su počeli pucati. Profesori su bili spremni da zaustave autobus i provere šta je ustvari problem.
'U mom svetu ljubav je jednaka smrti.'
* * *
"Ovo je nepravda. Zašto ja ne mogu da delim sobu sa tobom? Već moram biti zaglavljena sa veoma brbljivim anđelom." Lotus je upitala, pridružujući se Arthuru i Archeru u holu hotela u kom su presedali.
"S kime si u sobi?" Archer ju je pitao.
"S onom brbljivom Lyrom koja nosi prokletu bibliju i posvećuje nam sobu svetom vodicom trenutno." Lotus je postavila glavu na sto i uzdahnula.
Archer je prasnuo u smeh, dok je Arthur podigao jednu obrvu na svom licu. Njih troje su se već smestili u svoje sobe i trenutno su čekali večeru. Načekaće se oni još malo, videvši da će večera tek biti postavljena za koji sat.
"Inače Archere, kako preživljavaš?" Lotus je postavila svoj kažiprst njemu na grudi gde se nalazila sveta relikvija.
Archer je pogledao dole gde se Lotusov prst nalazio i uzdahnuo je. Njena hladnoća mu je prijala. Ovaj put mu je bio Pakao. Bukvalno. Njegov grudni koš je bio vreo kao da je Elizabeth zapalila po koju šibicu tamo. Lotus se osmehnula kada je osetila tu toplotu i odlučila je da mu pomogne. Približila je svoju stolicu njemu i naslonila glavu na njegovo rame, dok joj je dlan hladio Archerovo telo.
"Lotus, mislim da bi trebalo da raspravimo ono o anđelu." Arthur je izjavio. "Ima još vremena do večere, zato ajmo se preselit u moju i Archerovu sobu. Tamo ga možeš hladit koliko god želiš."
Lotus je klimnula glavom i ustala zajedno sa Archerom. Arthur je već pozvao lift i taman je stigao kada su se svi dovukli ispred njega. Ubrzo su stigli do petog sprata i izašli su napolje, samo da bi se susreli sa Jasperom i Martinom.
Nijedna reč nije bila izmenjena.
Niti jedan pogled nije bio razmenjen.
Samo mali smešak na Lotusovom licu koji je bio primećen i zapamćen.
Anđeli su ušli u lift, dok su demoni i Archer ušli u sobu. Momak nije ni zatvorio vrata a Lotus je već ležala na udobnom krevetu.
"Koji je plan?" Upitala je Arthura koji je seo naspram nje, na drugi krevet.
"Razmatrao sam o onom tvom padanju u Pakao. Nije loša ideja, i shvatam da će to biti jednostavno za izvest tebi, ali postoji problem ostala tri anđela." Arthur je rekao.
"Um, ljudi...?" Archer im se obratio ali on biva ignorisan.
"Shvatam, Lyra mi je trenutno najveći problem. Devojka je posvetila celu sobu, ja ne mogu ući u tu sobu ne zbog njenog egzorcizma zla već je pojačala klimu na dvadeset-šest stepeni! Otopiću se tamo!" Lotus je podigla ruke u vis i uhvatila se za glavu.
"Ljudi?" Archer je ponovo pokušao.
"Lotus smiri se. Sve se da rešit. Ako si mogla zamrznut bus, možeš i sobu." Arthur je izjavio. "Ali sada da nastavimo. Moraš označiti Jaspera i prisvojit ga kao svog anđela. Isto kao što sam ja Elizabethin."
"Ljudi!" Archer je sad malo glasno viknuo ali ponovo biva ignorisan.
"Šta je on kuče? I ne kontam Luciferov ceo sistem posvjanja, prisvajanja, markiranja ili šta već, anđela. Treba da postoji lakši način."
"LJUDI!"
Oba demona su pogledali u smeru gde se momak prodrao. Archer je prstom pokazao da pogledaju kroz prozor i bogami su imali šta i da gledaju.
Ispred prozora je lebdela devojka, u veoma provokativnom izdanju. Za anđela, devojka je pokazivala mnogo zadnjice. Noge su joj bile prekrivene zlatnim zveckavim nakitom, kao i ruke. Kosa joj je bila svezana u kikice i krila su joj bila široka.
Kyra je lebdela u vazduhu i tražila nešto. Anđeo je namirisao svetu relikviju.
* * *
Jasper je sedeo za svojim stolom, pored Martina i Lyre. Kyra nije bila nigde na vidiku a nisu ni dva demona i Archer. Šta se to zaboga dešava između ta dva momka i Lotus?
"Ustanite brzo. Kyra je u nevolji." Lyra je izjavila i bez problema su se išunjali napolje.
Jasper nije traćio vreme i vratio se u svoju anđeosku formu i izleteo je napolje, pun besa. Martin i Lyra su bili u neverici na sceni koja ih je sačekala.
U visini, Kyra je bila opkoljena sa dva zmaja, napravljena od leda.
Jasper je svom svojom snagom ugario u jednog i razbio ga na pola. Led se obrušio na Martina i Lyru, koji su postali zaglavljeni u tim ruševinama. Kyra je još uvek bila zatečena. Napokon je našla svetu relikviju. Našla ju je posle nedelja traženja. Ali njeno stanje ju je zgrozilo.
Upio ju je čovek, koji je bio u rukama dva demona, služitelja Gospodara Beelzebuba.
Jasper je okrenuo glavu ka drugom zmaju, samo da mu vid bude preplavljen crnim perima. Arthur je lebdeo u vazduhu, obavijen tamom dok pored njega, na maleckom sivom oblačku koji je Arthur stvorio stajala je Lotus, u svom nezamislivo prelepom kimonu.
"Lotus?" Jasper je bio zatečen.
Anđeo je izgledao kao da su mu srce proboli nožem. Jeli moguće da se on zaljubio u demona? Da li je on stvarno prekršio osnovno pravilo svakog anđela?
Pravilo koje glasi: nikad se nemoj zaljubiti u demona.
* * *
Izvinjavam se na veoma veoma VEOMA kasnom nastavku. Iskreno me mrzelo pisati dalje, ali nekako shvatam gde će ova priča da vodi i kako će se odvijat. *evil smirk*
Slika gore je Kyra!
Inače posvećujem ovaj deo @SidnyMedison jer ima prebrutalnu priču na koju želim da svi bacite pogled. Nećete se razočarat, obećavam!
xoxo Kawaii Witch
YOU ARE READING
Beautiful Fog
FantasyMladićevo srce je lupalo glasno o grudnu koš koja ga je štitila. Bio je uplašen, prestravljen posledica njegove nepažnje. Nije znao da će njegovo jedno iznervirano ne dovesti do maratona po pola šume samo da bi izbegao tri ogromna ragbi igrača iza s...