Beautiful Fog

Hell hound

1898. godina, pijaca robova u Abosu

"Ah, Mirth! Došao si po novu robu?" Prodavač odeven u crno odelo, prikladno za sve prisutne aristokrate, upitao je mladića ispred sebe. "Imamo robu koja je čak iz Raja stigla. Prilično su interesantni i sposobni mladići."

Mirth, sluga gospodara Beelzebuba i odan pratilac Lucifera, stajao je pored devojke odevene u ljubičasti kimono sa dezenom labuda na njemu. Gledala je nemo u prodavača ili trgovca, ne znajući šta on ustvari predstavlja. Prodavač je bio pomalo uplašen i nervozan od pogleda crnokose devojke ali je duboko odahnuo kada je krenula ka njegovoj robi.

"Ovaj, da li mlada dama ima neki poželjan atribut?" Obratio se visoki čovek, devojci u kimonu.

"Mirth, koliko je gospodar Beelzebub zahtevao da donesemo?" Prodavač je bio totalno ignorisan.

"Oko dvanaest. Izaberi šest devojaka, ja ću momke." Mirth je uzdahnuo i okrenuo se ka prodavaču da mu pokaže put. "Lotus, molim te izaberi one jače!"

Devojka je prevrnula očima i okrenula se ka izloženim devojkama u polu pocepanoj odeći i rasčupanoj kosi. Sve su bile mlade i jasno se videlo koja je bila iz Raja a koja pokupljena iz neke ponizne vatre u Paklu. Geta sandale koje je Lotus nosila na nogama su bile tradicionalna Japanska obuća za aristokrate, a devojka je živela veoma lagodno uzeći u obzir da su je najbogatiji demoni i zapošljavali. Proizvodile su zagluvljujući zvuk koji je naterao sve devojke da se isprave i pogledaju u zemlju, sve sem jedne plavuše.

"Interesantno." Lotus je izjavila, zaustavljajući se pred njom. "Svi su oborili pogled sem tebe. Nisam li ti dovoljno zastrašujuća ili si jednostavno odustala od života?"

"Nemam za koga više da živim. Svejedno mi je ako umrem danas ili sutra." Odgovorila je devojka.

Lotus je uhvatila devojku za bradu i dobro je pogledala. Od svih prisutnih jedino je ova devojka imala čistu i ne pocepanu odeću. Snežna veštica se osmehnula i ispravila.

"Kako se zoveš?" Upitala ju je.

"Helena."

* * *

"Kako je ovo moguće?" Arhanđeo Mihael je bio izbezumljen. 

Gledao je u svoja tri učenika. Lyra je u ruci držala jedan veoma mali zlatni kružić, koji je pripadao Martinu. Anđelu koji biva ubijen od strane snežne veštice hladnog srca. Jasper je sedeo na zemlji, njegove ruke postavljene na njegovu glavu dok je Kyra gutala knedlu za knedlom, znajući da će se ubrzo njena tajna saznati.

"Šta se ovde zaboga desilo?!" Mihael je vrisnuo ali nije dobio nikakve reakcije od anđela.

"Snežna veštica.... Lotus..." Lyra je samo to uspela reći.

"Lotus? Mislite na onu vešticu koja već vekovima živi u Paklu pod Luciferom?" Upitao je Mihael. 

"Učitelju vi je znate?" Kyra je upitala, pomalo zbunjena.

"Pa moglo bi se reći da je crnokosa devojka poznata kroz ceo Raj. Jednom prilikom smo Gabriel i ja imali tu čast da se susretnemo sa njom i jednim mladim palim anđelom. Koliko ja znam ona je Luciferova verenica." 

Jasper je bacio svu svoju telesnu masu na beton na kom je sedeo i oči su mu počele suzit. Uskoro je mladi anđeo puštao suze kao kiša i pokrio usne rukom da jecaji budu prigušeni. Zašto devojka nije mogla da bude njegova ni pod koju cenu?

Kako da se bori protiv vladara Pakla?

"Jaspere, dobro si?" Mihael ga je upitao.

"Nije, idiot se zaljubio u snežnu vešticu." Kyra je izjavila.

U momentu je izbila rasprava između nje i Jaspera, sa intervencijom Mihaela koja nije vodila nigde. Lyra je stiskala mali zlatni kružić koji je pripadao Martinu u svojoj maloj šaci. Bila je besna, tužna i spremna da izvrši najveću zabranu za jednog anđela.

A to je da ubije.

* * *

Lotus je ležala na veoma velikom krevetu pokrivena crvenom tkaninom. Devojka je imala dva slomljena rebra od udarca anđeoskog skiptara i više posekotina na celome telu. Njene oči su bile širom otvorene i hladno su gledale u muškarca koji je bio nad njom.

Muškarac je imao crnu kosu do ramena, veoma blagu bradu sa oštrim karakteristikama lica i duboko crvenim očima, koje su sijale nasuprot devojčinim. Držao je ruke mlađeg demona dok ga je Lotus samo posmatrala.

"Curtise, nadam se da si ovo dobro promislio." Izjavila je Lotus.

"Samo moram da pazim da me ne poljubiš." Nasmešio se.

Lotus se nasmešila i blago je izdahnula ledeni povetarac koji je poslao muškarca u vazduh i na drugi kraj sobe. Devojka je ustala iz kreveta i pogledala u ženu koja je stajala kraj vrata i držala se za glavu. U ruci je imala savijenu tkaninu za koju se Lotus nadala da je za nju. Ipak je bila naga.

"Abra, molim te mi reci da je to za mene." Lotus ju je pogledala sa molećivim očima.

Abra je klimnula glavom i dala joj je plavu tkaninu. Lotus se nasmešila jer je ta tkanina bila kimono i s lakoćom ju je obvila oko sebe, pokrivajući svoju golotinju.

"Hvala što si me spasila. A tebi Curtise hvala na gostoprimstvu i izlečenju rana. Ja ću sada da idem." Izjavila je crnokosa devojka i krenula ka vratima.

"Hej! Ne sećaš se našeg dogovora?!" Curtis je viknuo pre nego što je Lotus stigla do vrata.

"Dogovora?" Upitala ga je.

"Da dogovora. Onom koji smo napravili poslednji put kad smo se videli. Obećala si mi da ćeš se udati za mene." Curtis se nasmešio a Lotus je počela da se smeje na glas.

"Glupi vampiru ja ti to nikad nisam obećala. Jedino što sam ti obećala bilo je da ću napraviti santu leda od tvoje alatke da ne možeš imati potomke." Lotus se nastavila smejati i izašla je iz sobe.

"Čekaj šta?!" Muškarac je krenuo da trči za njom, a za njim i Abra.

"Istina je gospodaru." Abra je klimnula glavom.

Vampir je ostao zaprepašćen a bio je u bedaku kada su mu se ulazna vrata kuće razbila na pola. Mala plavokosa devojčica sa psećim ušima i repom je gledala u vampira sa krv crvenim očima. Malo je reći da je devojka videla samo crveno ispred sebe. Crveno i Lotus, netaknutu i zdravu.

"Lotus..." Helena je prošaptala dok se snežna veštica blago nasmešila i raširila svoje ruke. "Lotus!" 

Helena je potrčala ka višoj devojci i zagrlila ju je. Suze su joj se slivale niz obraze dok je Lotus blago milovala njenu kosu. Curtis se skamenio u mestu i izbegavao je oštar pogled svoje sluge Abre. Ni ona sama nije odobravala metode njenog gospodara i bilo joj je draago da se snežna veštica ismejala njemu u lice.

"Curtise, nadam se da smo sad sve rešili. Oboje znamo da ti nikad nisam obećala da ću se udati za tebe. Zato molim te smiri strasti jer te u buduće neću posećivati kad budeš bio u nevolji." Lotus je rekla i uhvatila Helenu za ruku. "Do sledećeg susreta, vampirko." Nasmejala se i nestala u naletu hladnog vetra. 

Vampir je ostao da stoji u hodniku i posmatra svoja polomljena vrata. Sledeći put će lepo razmisliti tri puta hoće li ponovo kidnapovati snežnu vešticu koja je voljena od strane Kerberovog deteta.

* * *

U sledećem delu se napokon Lotus i Jasper susreću i naravno postaviću ga što pre stignem, ali ipak, Gimnazija je život i moja smrt tako da deco, nemojte biti ja i upisati tu školu ako niste u stanju da učite koliko treba.

xoxo Kawaii Witch