Još samo nekoliko trenutaka i moje jelo je gotovo. Ponosna sam na sebe i na ovo malo što sam napravila jer inače ne kuham. Uglavnom,skuhala sam povrće,a onda ga ispržila kratko na maslacu i dodala pileće kockice u to. Mislim da je lijepo i molim se da je ukusno baš onako kako i miriše. Dodam još prsthovat vegete i moje jelo je spremno.
Posložila sam nove Sarah'ine tanjire. Zbog cijelog ovog dana zapravo tek sad shvatam da ništa cijeli dan nisam ubacila u usta i da mi želudac kruli. Dobro sam izdržala do sad.
"Sarah,večera je spremna."
Zovnem Sarah jer slaže ormare u sobi i ne čuje.
"Idem."
Čujem njen glas i tada naspem nam objema ovo čudo koje sam skuhala i za koje se nadam da je jestivo i ukusno.
"Šta si to pravila?"
Čujem glas iza sebe i odložim tavu na radnu površinu, Sarah već sjeda na svoje mjesto.
"Piletina i povrće. Drugi put obećavam nešto zahtjevnije."
Nasmijem se sama sebi,ali onda se i Sarah pridruži mome smijanju jer aljedeći put kad ja budem kuhala samo Bog Zna kad će biti.
"Dobro,svi su krenuli od nule ili od jajeta."
Sad se Sarah smije na svoj račun,a i ja joj se pridružim. Atmosfera je opuštena i baš onakva kakvoj se nisam nadala. Mislila sam da će biti zategnuto,ali dobre je volje. Očito je u pitanju bila samo glavobolja.
"Šta si stavila u piletinu,sočna je?"
Upita me i odmah se ponadam da će reći da ona sutra kuha.
"Ulje,nekakvo začinsko bilje i vegetu. Ništa posebno."
Do sada sam jela samo povrće sa kojim sam sasvim zadovoljna,a sad odlučim probati i piletinu. Pomolim se u sebi da je ukusna jer je to moje omiljeno jelo. Ubodem viljuškom u jednu kockicu mekane piletine i isprobam se. Nekoliko puta prevrnem po ustima i zapravo ovo uopšte nije tako loše,štaviše ukusno je. Sama sebi dajem aplauz i neskromnu peticu. Zaslužila sam je nakon uspješne večere,a pritom nisam ništa razbila niti se opržila.
"Mogu ti reći da si odlična u ovome."
E, Sarah saznat ćeš kako sam odlična.
"Ja? Pa odlična? Ovo je možda tek peto jelo koje sam skuhala kad sve prebrojim u životu,a da nisam nešto slupala ili zapalila."
Obje se nasmijemo.
"Jednom sam pokušala raditi palačinke. Gledala sam one kuhare silne na tv'u kako bacaju u tavi palačinak. Pokušala sma to hiljadu puta,ali uvijek mi se smjesa razlije ili to sve završi na podu,a nekad izgore."
Sarah skoro pa plače od smijeha i drago mi je vidjeti je ovakvu.
Nakon nekoliko trenutaka nastane tišina između nas.
أنت تقرأ
Siroče ~z.m.
أدب الهواةJe l' se život živi po zakonima? Onim iz fizike. naprimjer: istoimene vrste se odbijaju,a raznoimene privlače. Oni ne žive,ne poznaju taj zakon. Poštuje li duša taj zakon? Ne poštuje. Kad se spoje,ne gledaju jesu li pozitivne ili negativne. Šta se d...
