Nezaboravna Ljubav

»Prijetece pismo«

Ana P.O.V

Nee... Ja se necu nigdje seliti! Ovo je suludo.

Nakon nekoliko minuta mama i tata su dosli. Dosla sam dolje i pocela vikati..

"Ja se necu seliti mama. Nema sanse,ja ostajem ovdje..."

"Nemozemo kceri. Tata ti je u Londonu nasao posao.. I ja takoder. Moramo tamo."

"Oke,kad?" rekla sam to zato sto nisam nista mogla napraviti da ih zaustavim...

"Danas se pakiramo,a sutra krecemo" rekla je mama,i slagala dorucak...

"Idem se poceti pakirati."

"Oke sreco. Dodi za 20 min dolje,biti ce gotov dorucak.."

"Dobro" i otisla sam gore i pocela se pakirati...

Uzela sam kofer i pocela stavljati svoju odjecu u kofer,sminku,parfeme,neke moje slike,i naravno neki bezvezni pokloni i uspomene. Proslo je 15 min. Mama me zvala da dodem dolje i doruckujem. A bas sam si htijela leci.

"Duso,dodi dolje doruckovati." vikala je iz kuhinje kao da sam udaljena kilometar od nje. A ne nekoliko metra...

"Evo mama!" Ide mi na zivce dok se tako dere na mene...

(...)

Nakon nekoliko minuta dok smo se posteno najeli pahuljica... Otisla sam u skolu sa mamom da me ispise iz nje.

(...)

Nakon napornih sat vremena unutra smo otisli doma. Tako je bilo dosadno... Vec je 14:57...

Mama je rekla da ide po svoju placu koju je zaradila. Ulozit ce pola za karte,a pola za nasu kucu u Londonu isuse,jos mi je samo to trebalo....

Mozda ce Justin tamo biti... Bila bih jako sretna...

Ali on je jednostavno moja najljepsa proslost...

"Kceri,dodi simo."

"Kceri."

"Evo me... Idem" rekla sam i bahatila se. Fakat sam bila jako umorna i nisam mogla gledati...

"Kceri,ako si umorna ,odmori si gore." rekla je dok se spremala da ide po svoju placu.

Ja sam otisla gore u svoju sobu u svoj topli krevet. Pocela sam spavati.

(...)

Probudila me zvonjava mobitela. Nepoznati broj... Nisam se uopce obazirala na taj broj... Vidla sam koliko je sati. Bilo je 19:23h. Spavala sam dobrih 4 ili 5h.

"Mama?"

"Mamaa??"

"Mama di si ti??"

Dozivala sam mamu,ali je nije bilo. Nije bilo ni tate... A di su sad mogli nestati.

Odjednom sam cula da je netko gore. Cula sam da netko hoda po kupaoni. Ili mi se pricinilo...

Isla sam tiho po stepenicama da se ne cuju moji koraci i da saznam ko je u kupaoni.

Potiho sam otvarala i razgledavala po kupaoni,al nikog nije bilo.

Cula sam korake u svojoj sobi i vidla sam tijelo muskarca. Priblizavala sam se vratima i pocela sam ih otvarati.

I ugledala sam Tomasa. Imao je crnu kosu koju je u zrak stavio. Imao je plave hlace kratke do koljena,imao crne starke, imao je bijelu majcu,svoj lancic naravno i neku svoju vestu...

"Sta tu radis Tomas? Zasto nisi pokucao?"

"Ovaj..." mucao je.

"Dosao sam ti donesti trzalicu koju si mi posudila za gitaru. Ovaj... Pa... Hvala... Idem.. Ja sad. Vidimo se u skoli. "

"Cekaj,Tomas."

"Ana,ako ti smetam mogla si mi reci,a ne da mi Nikolina to kaze." Sta on to govori??

"Tomas,ja neznam sto ti govoris ali ja nisam to rekla." Gledao me sa svojim tamnosmedim ocima.

"Svejedno moram ici."

"Oke,hvala sto si mi vratio trzalicu." zbunjivala me Nikolina. Zas bi ona to rekla Tonasu. Mozda je zaljubljena u njega.

"Aj idem ja. Bokic."

"Bok."

(...)

Nakon nekoliko minuta o razmisljanju o Nikolini, odlucila sam probati nazvati Justina.

Korisnik je nedostupan. Molimo vas da nazovete kasnije ili posakusate ponovo...

Ludila sam. Bacila sam mobitel na krevat,rado bi u zid,ali ako ga razbijem necu dobit novi... Nije lagan moj zivot.

Obukla sam se i isla u malu setnju.

Ali dok sam dosla u kuhinju vidjela sam jedno pismo.

Mislila sam da je od mame. Pocela sam ga citati u njemu je pisao.....

U sljedecem nastavku cete vidjeti sta pise u tom pismu. Dok dode u London upoznat ce svoju novu ljubav. Volim vas 💜😘