11. Deo

247 6 0
                                    

Divno. Jedino sto vidim je ogromna ograda. Jebeno nema šanse da ikada pobegnem odavde.
,, Pogledaj levo."
Nevoljko okrećem glavu i vidim prizor od kog mi zastaje dah. Dvorac. Okrećem se nazad i shvatam da je ovo gde sam sad bila samo mali, ali potpuno odvojeni deo dvorca. Sada imam i malo drugačije mišljenje o Jamesu. Od ovolikog dvorca on živi u ovako malom delu i to potpuno odvojenom. Čujem smeh i tek onda shvatam da su mi otvorena usta i brzo ih zatvaram.
,, Ovo je sve tvoje." Progovorim.
,, Tako nekako."
,, Tako nekako?"
Pogledao je u pod.
,, Ovo su mi ostavili roditelji."
,, A oni..."
,, Su mrtvi."
Završio mi je rečenicu i tužno se nasmešio.
,, Još jedan razlog zašto si mi potrebna. Ti si mi sad jedina porodica."
Ne znam zašto, ali umesto da ga sažaljevam, bila sam srećna. Ja sam mu jedina porodica. Ponavljala sam te reči još dugo u glavi dok me stisak ruke nije vratio u realnost.
,, Nešto si se zamislila?"
,, Ja..."
,, Nebitno, kreni."
I dalje smo se držali za ruke. Prijalo mi je, ali opet, posle toliko vremena, bilo je nekako čudno. Prošli smo kroz ogroman vrt. Miris cveća je dolazio sa svih strana. Uzela sam telefon da bih slikala. Tek onda sam primetila mrežu. Orange Fr? Ja sam u Francuskoj?!

MagicWhere stories live. Discover now