13. Deo

253 7 0
                                    

Unutrasnjost kuce svakako parira spoljasnosti. Kuca je uglavnom od drveta i, iako je glomazna, odise tom nekom toplinom doma.
Sluga nas je odveo do vrata koja su, po svemu sudeci, vodila u biblioteku. Nakon sto je pokucao i otvorio vrata, sluga se povukao. Biblioteka je bila puna, a cinile su je uglavnom veoma stare knjige. Za velikim radnim stolom je sedeo Kol okrenut ledjima. Cak i odavde mi se cinio mladim, a moje sumnje je potvrdio kad se okrenuo i siroko nasmejao. Nista mi nije bilo jasno. Kako je on brinuo o Jamesu kad je bio maloletan, a on sam ne izgleda kao da ima vise od 25? Nista nema smisla. Ludim.
Kad sam ga malo bolje pogledala shvatila sam da je Kol u stvari prilicno zgodan. Svetla kosa, ona boja koja je skoro plava, ali nije i plave oci.
Izgleda ja je James pratio moju reakciju jer mi se nekako tajnovito nasmesio.
,,Izvolite, sedite."
Dosli smo blize stolu i seli u udobne kozne fotelje. Lako bih mogla da se naviknem na ovaj luksuz.
,,Verovatno se pitate kako sam ja tako mlad, zar ne? Pa i nisam bas. Imam preko hiljadu godina, ali eto, izgledam kao da imam 23."
Posto je to, naravno, sala siroko sam se nasmejala. Kol verovatno ima oko 35, ali izgleda mladalacki. Nista cudno.
Tek onda sam primetila Jamesa kako ga je osinuo pogledom i na Kolovom licu se odavao utisak kao da je nesto shvatio. Sta se desava?

MagicWhere stories live. Discover now